Nemačko-poljski hladni rat

U ionako zapaljivu atmosferu u nemačko-poljskim odnosima, kap ulja na vatru dolila je, u ovakvim prilikama neizbežna, Erika Štajnbah.

Osula je paljbu na "nezahvalne Poljake" koji lako zaboravljaju pomoć koju je istočnom susedu pružala, ne samo finansijski, njena zemlja. Iz Varšave dolaze, konstatovala je Štajnbahova, "radikalni tonovi" kao iz  vremena hladnog rata.

Učinila je to dama koja je, inače, Poljacima odavno trn u oku. Zapravo, od kada je postala predsednica Udruženja prognanih, koje okuplja bivše žitelje teritorija koje su posle Drugog svetskog rata pripale Poljskoj i njihove potomke.

Poslanik Bundestaga i uticajni član Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel, Štajnbahova je više puta svojim zahtevima o poljskom dugu i krivici prema prognanima i, posebno, insistiranjem na stvaranju posebne i stalne institucije, Centra prognanih u Berlinu, koji su u Varšavi doživljavani kao provokacija, uočljiv "doprinos" pogoršavanju nemačko-poljskih odnosa.

Ti odnosi su se, inače, uoči minulog samita lidera Evropske unije i na njemu našli na opasnom iskušenju. Poljska je pružila žestok otpor konceptu reformi Evropske unije, smišljenih kao zamena za propali pokušaj stvaranja prvog ustava Unije, koje je liderima predložila, u  svojstvu predsedavajućeg, na kraju polugodišnjeg mandata, nemačka kancelarka Angele Merkel.

Poljaci su demonstrirali nepopustljivost u onom delu reformskog paketa koji se ticao vrednovanja težine glasova svake članice EU ponaosob prilikom odlučivanja, tvrdeći da taj sistem favorizuje mnogoljudnu Nemačku, a pogađa Poljsku i male države.

Situaciju na samom samitu doveo je do usijanja zahtev poljskog premijera Jaroslava Kačinjskog – Poljsku je, inače, na samitu predstavljao njegov brat blizanac Leh Kačinjski – da se njegovoj zemlji "vrati ono što joj je uzeto". Sledila je za Nemce šokantna poenta: da nije bilo onoga što se dogodilo između 1939. – nemački napad na istočnog suseda – i 1945, Poljska bi "danas imala 66 miliona stanovnika".

Sukob je rešen, uz naporna posredništva novog francuskog predsednika Nikole Sarkozija i doskorašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, kompromisom i spasen samit kome je do poslednjeg časa pretio fijasko.

Poljaci su sačuvali u narednih deset godina sadašnji sistem vrednovanja glasova koji je za Varšavu daleko povoljniji od predloga sa kojim je izašla Merkelova. Braća Kačinjski su to uknjižila kao lični uspeh i jačanje pozicije Poljske, koju kod donošenja važnih odluka niko "više ne može bagatelisati".

I dok je poljski ambasador u Berlinu pokušao da smiri situaciju, tvrdeći da je ostvareni kompromis stvorio bolji osnov za saradnju u "Vajmarskom trouglu" (Nemačka–Poljska– Francuska) i "motivaciju" za poboljšanje bilateralnih poljsko-nemačkih odnosa, već spomenuta Štajnbahova upozorava Poljake da je ono što su ostvarili u Briselu "Pirova pobeda" i da su se, zbog političke tvrdoglavosti, praktično "našli u izolaciji". Hvali, s druge strane, Merkelovu, koja se "nije dala isprovocirati" u situaciji kad bi "drugi pobesneli".

U tako užarenu atmosferu uleteo je potom poljski magazin sa fotomontažom na prvoj strani na kojoj se vidi nasmejana i prsata Merkelova (telo neimenovane mlade manekenke) dok, kao "maćeha Evrope", doji blizance (predsednika i premijera) Kačinjski.

Iako je najnovija medijska provokacija poljskog magazina – Nemci se prisećaju, između ostalog, i one sa bivšim kancelarom Šrederom koga jaše predsednica Udruženja prognanih, Štajnbahova, u nacističkoj uniformi – dočekana kao "nedopustiv neukus", izostala su zvanična reagovanja – u ime slobode štampe.

Kad je svojevremeno Varšava tražila zvanično izvinjenje nemačke vlade zbog satire u levičarskom "Tagescajtungu" u kojoj je predsednik Leh Kačinjski predstavljen kao "novi poljski krompir", zahtev je odbijen uz obrazloženje da je reč o slobodi štampe.