Слобода стварања у Шуматовачкој

Не мора свако да буде уметник, али сваки човек је креативан и само треба да открије своје стваралачке могућности... – једна је од идеја која је пре 65 година покренула југословенске уметнике да оснују центар у коме ће се окупљати особе жељне да развијају своју креативност, индивидуалност и уживају у уметности. По узору на европске слободне уметничке школе у којима су полазници учили различите вештине и развијали истраживачки дух, децембра 1948. у Шуматовачкој 122 основан је истоимени Центар за ликовно образовање. Прва сазнања о цртању, сликарству, вајарству, архитектури и другим уметностима и занатима ту је стицало више од 10.000 полазника. Неки од њих, попут Косте Бунушевца, Цилета Маринковића или Уроша Ђурића, постали су признати уметници, док су други, попут режисера Слободана Шијана, своје стваралачке могућности усмерили ка другим уметностима.

– Школа је специфична по томе што је уз подршку ликовних уметника, предавача и психолога спојила уметност и образовање. Уметници треба да буду истраживачи, да трагају за својим могућностима, као и да аргументовано буду критични, па се наши предавачи годинама баве и уметничком педагогијом – указује мр Весна Богуновић, директорка „Шуматовачке”.

У центру, који је дуго био једина културна установа такве врсте у СФРЈ, од оснивања су се трудили да образовни програм буде разноврстан како би што више полазника препознало своје склоности. Више генерација млађих, али и старијих своје таленте откривало је и усавршавало на часовима цртања, сликања, вајања, графике, калиграфије, мозаика, иконописа...

– Ради се са малим групама, обично их је до петнаестак полазника, јер је важно да се предавачи посвете сваком понаособ. У зависности од програма, часови трају од једног семестра па до шест како би полазници добили неопходне технике, вештине и квалитетну подлогу за даље усавршавање – наводи Богуновићева.

Фото З. Кршљанин

Поред образовних програма, стваралачке сате генерације полазника, попут некадашњих шегрта, усавршавају са мајсторима у атељеима уметничких заната рестаурације и конзервације, гравирања и старог ручног књиговезања, али и на уметничким радионицама младих писаца, индијске технике сликања тканине – батик, јавног наступа... Како каже Ксенија Маринковић, историчарка уметности, деси се да их упитају какве везе имају ликовна уметност, коју центар носи у називу, и књижевност, на шта они спремно одговарају да је познато да су вековима велики сликари били и цењени књижевници.

– Наши мали писци сваке године изнедре једну књигу, коју деца са других радионица илуструју својим радовима – каже Богуновићева и додаје да њихове инклузивне уметничке програме и радионице похађају и особе са инвалидитетом.

– За њих смо направили приступне стазе, прилагодили смо им и простор и тоалет. Једино не знам да ли ћемо успети да уградимо лифт за приступ просторијама на спрату – објашњава директорка.

Знање и сертификат добијени у „Шуматовачкој” многима су се показали као битна ставка у биографији, јер око осамдесет посто полазника сваке године бива примљено на факултет за који конкуришу.

Поред младих, уметничке склоности у „Шуматовачкој” откривали су и полазници у трећем добу.

– Неки од њих су се после похађања једног програма враћали и уписивали и још један. Дешавало се да поједини постану и професионални уметници и буду примљени у чланство ликовних удружења, или да им радови буду представљени на значајним изложбама – истичу Богуновићева, Маринковићева и њихова колегиница Данијела Ранчић.

Бивши полазници, као остварени и цењени уметници, често се враћају у „Шуматовачку” како би своја знања пренели на нове генерације и подстакли их да креативно мисле. Годинама уназад у раду центра својим идејама помажу и други хонорарци, али и студенти практиканти. Прошле године у оквиру „БГ праксе” било их је четворо, а ове њих шесторо.

– Различитих су образовања, не само са уметничких факултета, било их је и са економије, филологије... То је доказ да смо успели у мисији да дотакнемо сваког појединца и развијемо његове стваралачке могућности – истиче Маринковићева.

------------------------------------------------------

Апартман за стране уметнике

Уметничка знања и вештине у „Шуматовачкој” деценијама стичу и полазници из више европских земаља, за које је уређен апартман. Поред тога, у центру имају идеју да од наредне године петнаестак дана госте уметнике из неколико држава који би учествовали на уметничким радионицама, изложби и на трибинама.

Прославу рођендана осмислио Коста Бунушевац

Датум оснивања, 16. децембар, „Шуматовачка” ће обележити у галерији општине Врачар. У њој ће бити приређена годишња изложба радова полазника, а уметник Коста Бунушевац одржаће перформанс.

– Идеја је да се сваке године осмишљавање рођендана повери неком другом уметнику. Коста Бунушевац је ове осмислио уникатну књигу – кутију која на апстрактан начин представља рад „Шуматовачке”. Он ће тај свој концепт представити на перформансу, а биће приказан и његов филм о „Шуматовачкој” – најављују Богуновићева и њене колегинице.

Виртуелни музеј

У центру поседују и уметничко-документациону целину у оквиру које се сакупља грађа која ће бити представљена у „виртуелном музеју”. У његовим „просторијама” биће изложена архивска грађа која се односи на рад предавача и руководилаца програма, радови настали у центру, забелешке о уметницима...

Чињенице о „Шуматовачкој”:

·смештена у згради некадашње „Школе на ваздуху”,подигнуте 1931. по пројекту архитекте Игњата Поповића за потребе деце са проблемима дисајних органа.

·поседује два атељеа, студио, библиотеку, фотолабораторију, галерију на отвореном и „Степениште”, галерију намењену младима који организују прве самосталне изложбе

·од 2010. формира се и непрестано допуњује колекција „Шуматовачка” која се састоји од поклоњених слика, скулптура и других радова аутора

·Учествује на „Белефу”, „Битефу”, „Данима европске баштине”, „Миксеру”, „Ноћи музеја”...