Да ли Србија треба да има више изборних јединица

Да ли је српски изборни систем добар? ЛСВ Ненада Чанка сматра да није и да треба да се реформише тако што би уместо једне било четири или пет изборних јединица ради боље заступљености свих делова републике у парламенту. Лигаши подсећају да Београд има 36 одсто посланика, а бирачи главног града не прелазе 22 одсто у бирачком телу, док неки центри и места уопште немају посланике у парламенту. Странке не желе да се изјашњавају о овом предлогу, једино је за ДСС предлог неприхватљив. Наши саговорници који се деценијама баве изборним системом Маријана Пајванчић, Владимир Гоати и Ђорђе Вуковић, који је докторирао на изборним системима, сматрају да пропорционални систем са једном изборном јединицом, какав имамо, има мане, али да је најприхватљивији у нашим околностима. Дакле, не треба га мењати.

„Нема праведног изборног система, већ само више праведног, а пропорционални изборни систем бољи је у нашим условима и због мањина, али и зато што тек формирамо своје плуралистичке идентитете”, каже Маријана Пајванчић, професорка Факултета за европске правно-политичке студије. Она додаје и да је наш изборни закон стар, донет за време Милошевића и више пута мењан, са формалним недостацима, одсуством правила, неуређеним бирачким списковима, изборним комисијама које су политичке уместо да буду професионалне: „То је крпеж без Копенхашких принципа. Промена изборних закона је забрањена пред изборе, а ако се мењају закони могу важити тек за следеће изборе.”

Маријана Пајванчић каже да читаве области у Србији немају своје представнике у парламенту, а да је принцип територијалног представљања врло важан. „У Војводини је то боље решено. Ако би у Србији било више изборних јединица, врло је важно како би биле направљене, јер би то побољшало резултате ако су бирачи концентрисани, а ако су разбијени на више изборних јединица, умањило би их. Изборне јединице би требало да буду велике и да се у њима бира најмање 10 посланика и више.”

И Владимир Гоати директор „Транспарентност Србија”, мисли да је за нас бољи пропорционални изборни систем. „Већински систем код нас не долази у обзир, и зато што је питање како би се то организовало на Косову и како би се тамо исцртале границе изборних јединица. Мешовити изборни систем какав има Војводина, Немачка и Мађарска, добар је, али би требало да мењамо законе и да такође исцртавамо границе. Пропорционални систем није лош, јер постоји сразмерност између добијених гласова и мандата, и не би га требало мењати. Исти систем имају Израел и Холандија.”

Гоати подсећа да је Србија у вишестраначју започела са једном изборном јединицом, да би их крајем деведесетих имала 29. „Са толико изборних јединица се фаворизује једна странка. Јер, ако се у једној изборној јединици бира мање од 10 посланика веће странке боље пролазе. Али, чак иако би било мање изборних јединица морале би да се цртају границе. Садашњи изборни систем није ни лош ни добар, али нам највише одговара. Ако би се мењао изборни систем морао би да се мења и Устав, а од тога се бежи. Београдизација постоји, али то може да се среди законом, тако што би странка била дужна да на листу стави кандидате из свих округа.”

Ђорђе Вуковић из Цесида каже да је постојећи изборни систем добар, јер у доброј мери одсликава број добијених гласова и мандата. Као ману види деперсонизацију кандидата и регионе који у парламенту немају своје представнике. „Највише посланика је из Београда и Новог Сада, а на пример Пирот или град сличне величине немају посланике.” Он подсећа на предлог Цесида у коме би пропорционални систем био персонализован.

„Србија би имала 250 изборних јединица у којима би се гласало. У општинама би били посебни кандидати, и они са највише гласова би улазили у парламент, а не би их бирала странка са листе као сада. Мана садашњег пропорционалног система је то што не знамо за кога гласамо, а у већинском систему је мана што са 25, 30 одсто гласова може да се добије и сто мандата.”