Швајцарци одбацили ограничавање плата шефова

Швајцарски бирачи рекли су „не” законској иницијативи „1:12” која је предвиђала да се месечне плате директора и пословођа тамошњих предузећа ограниче на висину годишње плате најмање плаћеног запосленог у њиховој компанији. На јучерашњем референдуму је 65,3 одсто бирача осујетило резултат који би, према писању швајцарских медија, представљао светску сензацију.

Да је иницијатива усвојена, Швајцарска би постала прва западна демократија у којој се законом регулишу висине плата – по угледу на праксу у државама источне Европе у време комунизма.

Двотрећинско одбијање Швајцараца да усвоје иницијативу није било неочекиван. Истраживачи јавног мнења су на основу испитивања јавног мњења предсказали исход гласања. Занимљиво је, међутим, да су резултати анкета почетком новембра указивали на супротан исход. Очекивало се да ће преко 60 одсто Швајцараца прихватити иницијативу.

Присталице и противници иницијативе сложни су у оцени да је на радикалну промену расположења међу бирачима утицала кампања индустријалаца и привредника који су искористили сва легитимна, али и недозвољена средства – запослени су добијали претећа писма, прећено им је и у разговорима „у четири ока” – не би ли убедили бираче да ће се суочити са губитком радног места и економском кризом, уколико иницијатива буде усвојена.

Социјалдемократски посланик у Берну Седрик Вермут, назван „креатором социјалне политике те странке”, изјавио је после референдума да Швајцарска, ипак, скреће улево, да је све ближе остварењу социјалне правичности. 

Следећи корак ка циљу могао би да уследи у априлу идуће године, на референдуму о законом прописаној минималној плати, у износу од 4.000 франака (3.250 евра).

„Страх од реакције запослених је евидентан”, тврди шеф Младих социјалиста у Социјалдемократској партији Данијел Рот. Као доказ наводи иницијативу малопродајног концерна „Лидл” који плакатира да његови службеници већ сада премашују жељени „минималац”.

М. Казимировић