Зашто болнице не могу да се реше клостридије

Здравство Србије не може да се реши бактерије клостридије (Clostridium difficile),која постоји у скоро свим нашим клиникама. Међутим, оно што може да се уради јесте да се строгом и детаљном применом противепидемијских мера смањи број оболелих и умрлих од последица ове инфекције, као што је то учињено у развијеним земљама.

Ово је порука инфектолога и гастроентеролога, доцента др Милоша Кораћа са Клинике за инфективне болести Клиничког центра Србије, који важи за једног од највећих стручњака и познаваоца ове бактерије.

Нови случајеви петоро оболелих, од којих је једна осамдесетогодишња пацијенткиња у тешком стању у ужичкој болници, актуелизовали су поново и причу о овој бактерији, али и питања како се коначно са њом изборити. По расположивим подацима из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” до 22. новембра у 16 епидемија пријављена су 103 оболела док је смртност у овим случајевима била 15 одсто.

Др Кораћ подсећа да је клостридија веома отпорна и да нико у свету није успео да је се реши у потпуности, али су успели да смање број оболелих и умрлих. У Шкотској су, на пример, увели изузетно строге мере дезинфекције и знатно смањили број оболелих, али њих ипак и даље има. У Словенији се већ годинама одржава симпозијум где се прича само о клостридији.

Наш саговорник додаје да је у Србији проблем што се заштитних мера у свим здравственим установама не придржавамо довољно. Ово објашњење, међутим, тешко се прихвата када јавност сазна да је неко у болници оперисао кук, а да ја затим „зарадио” бактерију и умро. Као неки стални алиби надлежних доживљава се објашњење да је реч о бактерији која мучи све светске болнице.

– Није реч ни о каквом алибију, та бактерија је постојала и раније, али се променила и постала много отпорнија. Никада неће бити искорењена и то је поента приче. Поменути пацијент на ортопедији није умро од бактерије, него зато што је био непокретан и што је добио дијареју, а погоршало му се опште здравствено стање и раније хроничне болести. То су углавном шлогирани или стари људи – каже наш др Кораћ.

Он истиче да од компликација ове инфекције умиру пацијенти и усред Лондона. Ова бактерија је тренутно водећи изазивач болничких инфекција у целом свету, а не само код нас. На другом месту је такозвана метицилин резистентна стафилокока (МРСА), која је била страх и трепет у болницама.

У почетку појаве ове инфекције 2001. године смртност је, на пример, у Канади била 16 одсто, а у међувремену је опала у целом свету. На Клиници за инфективне болести КЦС-а, где се лече најтежи случајеви из целе Србије, проценат смртности креће се око осам одсто у односу на број лечених пацијената. На Инфективној клиници годишње има око 120 оболелих од клостридије и највећи број буде излечен.

Шта српско здравство мора да предузме да се избори са клостридијом на ефикаснији начин?

– Прво лекари морају да препознају да је реч о обољењу изазваном овом бактеријом, што значи да на њу посумњају код сваког пацијента са учесталим слузастим столицама и повишеном температуром, нарочито код оних болесника који су били оперисани и који су примали антибиотике. Друго, када се болест препозна, треба одмах започети лечење болесника и изоловати га, јер се тиме смањује опасност по друге болеснике. Трећи корак јесте да се у тој здравственој установи спроведу противепидемијске мере: детаљно прање водом и сапуном и дезинфекцијом хлорним препаратима – одговара др Кораћ.

Компликације болести су парализа и перфорација црева. По речима нашег саговорника, пацијенти умиру или од ових компликација или због метаболичког дисбаланса, то јест дехидрираности и онда, као у ланцу, почињу да попуштају органи један за другим. У највећем броју случајева реч је о пацијентима са можданим ударима, тешким хроничним обољењима и старим људима.

Неверицу изазива то што се до сада умирање од ове бактерије није пријављивало, иако је она већ годинама присутна у нашим болницама, али сада се евидентира сваки оболели и умрли пацијент. Нешто слично нам се догодило и са инфекцијама вирусом „западног Нила” који преносе комарци.