Талас протеста у Украјини

Вилњус, Кијев – То што је Русија успела да убеди Украјину да одбаци трговински споразум са Европском унијом Пирова је победа која ће Москву економски скупо коштати, поручила је Далија Грибаускајте, председница Литваније која председава ЕУ и која је ове недеље домаћин самита земаља чланица Источног партнерства, на коме је уговор требало да буде потписан, пренео је Танјуг.

Кијев је, како се наводи, донео ову одлуку после вишемесечног притиска Русије, укључујући претње прекидом снабдевања Украјине гасом и увођење трговинских рестрикција.

* * *

Ова одлука је подигла на ноге Украјинце убеђене да би придруживање ЕУ било спасоносно по њихову посрнулу економију и животни стандард. Због протеста над бившом совјетском републиком лебди питање да ли се Украјина нашла на прагу нове револуције, сличне „наранџастој” из 2004.

Све је више вести из унутрашњости земље у којима се говори о митинзима присталица потписивања споразума. На другој страни, не недостају ни они који покушавају узнемирену масу да убеде да је за тако велики корак још сувише рано.

У Лавову протестује око 5.000 људи, у Виници се јуче ујутро окупило око 100 људи са државним и партијском заставама. Неколицина Виничана пристиглих из Кијева покушавају окупљенима да објасне каква је ситуација у престоници, у центру побуне. Оне који позивају на разилажење и повратак послу, по кратком поступку уклањају од микрофона. Слично је и у Тернопољу и другим градовима.

Позив на протест упутили су студенти Националног универзитета „Кијевско-могиљанска академија”, који су одлучили да обуставе наставу и крену у марш градом како би затражили подршку студената и са других факултета.

Има, међутим, и другачијих тонова. Како преноси агенција Регнум, члан парламента из владајуће Партије региона Олег Царев обратио се државним органима са захтевом да примене све законске мере како би онемогућили мешање других држава у дешавања у Украјини. Он је овом приликом посебно поменуо САД, за које тврди да су покренуле пројекат под називом „Техкемп” који за циљ има распламсавање грађанског рата у земљи.

„Пројекат ’Техкемп’ усмерен је на обуку специјалиста за информациони рат и дискредитацију државних институција у медијима, припрему потенцијалних револуционара за организовање протеста и обарање режима. Сличан пројекат успешно је спроведен у Либији, Тунису, Египту и Сирији. ’Техкемп’ је под директном контролом Џефрија Пајета, амбасадора САД у Украјини”, тврди Царев.

У међувремену, Кремљ је одбацио као неосноване све приговоре ЕУ упућене Русији за притисак на Украјину поводом потписивања Споразума о придруженом чланству, јавио је Интерфакс.

Према речима Путиновог портпарола Дмитрија Пескова, Русија уважава и спремна је да поздрави свако решење украјинске стране, јер је то њено суверено и унутрашње питање.

Наводећи да имају сазнања „о спољном притиску на Украјину”, лидери ЕУ изразили су наду да „краткорочни разлози неће превладати над дугорочном коришћу од тог партнерства”.

„Очекивали смо да ћемо моћи да се договоримо са ЕУ о компензацији”, рекао је у понедељак увече премијер Украјине Микола Азаров, говорећи о надокнади штете по украјинску економију од смањења обима трговине са Русијом, пренео је Итар-Тас. „Рачунали смо да ће нам ЕУ помоћи да се договоримо о добијању кредита од ММФ-а, али нам је речено да је то нонсенс. До последњег тренутка смо се надали да ћемо успети да се договоримо са Русијом, нађемо узајамно прихватљиво решење, јер је пред нама била перспектива ограничења извоза у огромним размерама. То је претило великом последицама за привреду.”

Украјински премијер Микола Азаров изјавио је јуче да између Украјине и Русије нема никаквих договора о новим кредитима, пошто је Кијев обуставио припреме за потписивање трговинског споразума са ЕУ, јавиле су агенције.

------------------------------------------------------------------------

За улазак у ЕУ 39 одсто Украјинаца

Кијев – Према најновијим резултатима истраживања које је између 9. и 20. новембра спровео Кијевски међународни институт за социологију, око 39 одсто испитаних изјаснило се за улазак њихове земље у ЕУ, док се склоније придруживању Царинској унији (Русија, Белорусија, Казахстан) изјаснило око 37 процената.