Talas protesta u Ukrajini

Vilnjus, Kijev – To što je Rusija uspela da ubedi Ukrajinu da odbaci trgovinski sporazum sa Evropskom unijom Pirova je pobeda koja će Moskvu ekonomski skupo koštati, poručila je Dalija Gribauskajte, predsednica Litvanije koja predsedava EU i koja je ove nedelje domaćin samita zemalja članica Istočnog partnerstva, na kome je ugovor trebalo da bude potpisan, preneo je Tanjug.

Kijev je, kako se navodi, doneo ovu odluku posle višemesečnog pritiska Rusije, uključujući pretnje prekidom snabdevanja Ukrajine gasom i uvođenje trgovinskih restrikcija.

* * *

Ova odluka je podigla na noge Ukrajince ubeđene da bi pridruživanje EU bilo spasonosno po njihovu posrnulu ekonomiju i životni standard. Zbog protesta nad bivšom sovjetskom republikom lebdi pitanje da li se Ukrajina našla na pragu nove revolucije, slične „narandžastoj” iz 2004.

Sve je više vesti iz unutrašnjosti zemlje u kojima se govori o mitinzima pristalica potpisivanja sporazuma. Na drugoj strani, ne nedostaju ni oni koji pokušavaju uznemirenu masu da ubede da je za tako veliki korak još suviše rano.

U Lavovu protestuje oko 5.000 ljudi, u Vinici se juče ujutro okupilo oko 100 ljudi sa državnim i partijskom zastavama. Nekolicina Viničana pristiglih iz Kijeva pokušavaju okupljenima da objasne kakva je situacija u prestonici, u centru pobune. One koji pozivaju na razilaženje i povratak poslu, po kratkom postupku uklanjaju od mikrofona. Slično je i u Ternopolju i drugim gradovima.

Poziv na protest uputili su studenti Nacionalnog univerziteta „Kijevsko-mogiljanska akademija”, koji su odlučili da obustave nastavu i krenu u marš gradom kako bi zatražili podršku studenata i sa drugih fakulteta.

Ima, međutim, i drugačijih tonova. Kako prenosi agencija Regnum, član parlamenta iz vladajuće Partije regiona Oleg Carev obratio se državnim organima sa zahtevom da primene sve zakonske mere kako bi onemogućili mešanje drugih država u dešavanja u Ukrajini. On je ovom prilikom posebno pomenuo SAD, za koje tvrdi da su pokrenule projekat pod nazivom „Tehkemp” koji za cilj ima rasplamsavanje građanskog rata u zemlji.

„Projekat ’Tehkemp’ usmeren je na obuku specijalista za informacioni rat i diskreditaciju državnih institucija u medijima, pripremu potencijalnih revolucionara za organizovanje protesta i obaranje režima. Sličan projekat uspešno je sproveden u Libiji, Tunisu, Egiptu i Siriji. ’Tehkemp’ je pod direktnom kontrolom Džefrija Pajeta, ambasadora SAD u Ukrajini”, tvrdi Carev.

U međuvremenu, Kremlj je odbacio kao neosnovane sve prigovore EU upućene Rusiji za pritisak na Ukrajinu povodom potpisivanja Sporazuma o pridruženom članstvu, javio je Interfaks.

Prema rečima Putinovog portparola Dmitrija Peskova, Rusija uvažava i spremna je da pozdravi svako rešenje ukrajinske strane, jer je to njeno suvereno i unutrašnje pitanje.

Navodeći da imaju saznanja „o spoljnom pritisku na Ukrajinu”, lideri EU izrazili su nadu da „kratkoročni razlozi neće prevladati nad dugoročnom korišću od tog partnerstva”.

„Očekivali smo da ćemo moći da se dogovorimo sa EU o kompenzaciji”, rekao je u ponedeljak uveče premijer Ukrajine Mikola Azarov, govoreći o nadoknadi štete po ukrajinsku ekonomiju od smanjenja obima trgovine sa Rusijom, preneo je Itar-Tas. „Računali smo da će nam EU pomoći da se dogovorimo o dobijanju kredita od MMF-a, ali nam je rečeno da je to nonsens. Do poslednjeg trenutka smo se nadali da ćemo uspeti da se dogovorimo sa Rusijom, nađemo uzajamno prihvatljivo rešenje, jer je pred nama bila perspektiva ograničenja izvoza u ogromnim razmerama. To je pretilo velikom posledicama za privredu.”

Ukrajinski premijer Mikola Azarov izjavio je juče da između Ukrajine i Rusije nema nikakvih dogovora o novim kreditima, pošto je Kijev obustavio pripreme za potpisivanje trgovinskog sporazuma sa EU, javile su agencije.

------------------------------------------------------------------------

Za ulazak u EU 39 odsto Ukrajinaca

Kijev – Prema najnovijim rezultatima istraživanja koje je između 9. i 20. novembra sproveo Kijevski međunarodni institut za sociologiju, oko 39 odsto ispitanih izjasnilo se za ulazak njihove zemlje u EU, dok se sklonije pridruživanju Carinskoj uniji (Rusija, Belorusija, Kazahstan) izjasnilo oko 37 procenata.