Нови рецепт ММФ-а за кризу у ЕУ

Међународни монетарни фонд (ММФ) спрема нови рецепт за дужничку кризу у еврозони, јавио је јучерашњи „Њујорк тајмс”. По новом плану институције Бретон Вудс, власници обвезница држава које западну у дугове треба да се спреме на финансијска одрицања, то јест губитке, пре становништва тих земаља.

Скицу новог предлога подржао је ових дана Дејвид Липтон, заменик генералног директора ММФ-а, преноси амерички дневник. Овај план, пуштен у јавну расправу пре неколико месеци, одлучно су већ одбацили глобални банкарски лоби, Немачка, као и америчка администрација.

Деценијама неприкосновени глобални зајмодавац, по сопственом признању, у више наврата је озбиљно погрешио током решавања европске дужничке кризе. ММФ је 2010. године ушао на терен западноевропских финансијских недаћа на позив тадашњег грчког премијера Јоргоса Папандреуа, а на велико противљење немачке канцеларке Ангеле Меркел.

Познат по анализи привредних и финансијских прилика држава, ММФ је у свом првом европском случају најпре промашио у процени снаге грчке привреде да изнесе скројени програм реформи финансија јавног сектора. А затим, када су Европљани постали свесни размера грчке финансијске кризе, ММФ је одступио од дела сопствених правила (срочених 2003. године) за ситуације у којима одобрава „изузетно високе кредите”.

Сличне грешке ММФ је починио и у случају Португалије, пошто је две године тврдо заступао линију да су драконски резови јавне потрошње, фискалне реформе и убрзане приватизације кључ за смањивање банкарских и државних дугова. Последице примене таквих антикризних рецепата опипљиве су широм југа еврозоне.

Када је и кредиторима постало јасно да Грчка нема шансе да врати све позамашније дугове, 2012. године уследио је отпис дела дугова егејске нације, у коме су највеће губитке претрпеле европске банке повериоци. ММФ је при том намирен до последње паре.

Европљани су извукли горку поуку из лањског „грчког отписа”. Европа у презадуженим чланицама еврозоне које су на кризним програмима има око 340 милијарди евра ненамирених обвезница, док ММФ има само 79 милијарди евра. Уколико се међународни кредитори суоче са чињеницом да дужници немају одакле да исплате обвезнице које пристижу на наплату, ММФ ће бити намирен први.

Није чудо да је најновији план „Б” ММФ-а за Европу већ наишао на оштар отпор.

Идући пут када се нека држава нађе у дужничкој драми, приватним инвеститорима не би требало дозволити да побегну са урушеног тржишта обвезница, сматра ММФ. То у преводу значи да губитке треба превалити на приватни капитал.

Овај предлог је оштро критиковао Јерг Асмунсен, председник немачке Бундесбанке: „Играте се туђим новцем”.

Да ли ММФ настоји да поврати улогу најутицајнијег зајмодавца коју је током европске кризе очигледно изгубио, пита се „Њујорк тајмс”.

Према најавама, ММФ ће се о „плану Б” за Европу, изјашњавати средином идуће године.