Исплаћени до последње марке

Светско првенство у СР Немачкој 1974. године било је лабудова песма "плавих". По општим оценама, тај државни тим био је састављен од изванредних појединаца, играча светског калибра, па је зато остала и вечита дилема – зашто се Југославија у другом кругу, када је играла против Немачке, Пољске и Шведске, потпуно предала и доживела три пораза.

– Многобројни су разлози што је та генерација пропустила прилику да постигне знатно више. Потпуно су нетачна нека тадашња писања и поједине ТВ емисије у којима се истиче да су фудбалери тотално подбацили јер нису добили обећане премије – причао нам је ових дана у свом стану генерални секретар Фудбалског савеза Југославије Василије – Васа Стојковић, који је уз Перу Коробара, председника ФСЈ, био и шеф наше делегације на Мундијалу 1974. године у СР Немачкој.

– Значи, репрезентативци су награђени за успех у групи, односно првом кругу такмичења, када су играли 0:0 са Бразилом, победили Заир с 9:0 и ремизирали против Шкотске 1:1.

На руке по 10.000 марака

Васа Стојковић је познат и као фудбалски публициста. Зашао је у девету деценију, али поред записа из времена кад је био генерални секретар добро га служи и памћење:

– Била је фрка око премија зарађених за пласман у други круг. Чак су постојале и идеје како би играчи до краја шампионата били 100 посто мотивисани да што боље играју да им се дају чекови, али да буду наплативи тек по завршетку Светског првенства. Они су, међутим, инсистирали да се исплата обави одмах.

Тај заједнички захтев "плавих", који су одржали састанак без чланова руководства и запретили штрајком, односно да неће играти наредну утакмицу у Диселдорфу против СР Немачке 26. јуна, уздрмао је све у експедицији "плавих". Репрезентативци су донели одлуку да Владислав Богићевић, несташни дечко нашег фудбала, оде код председника Пере Коробара и пренесе му њихов ултиматум.

– Или лова, или нема игре – казао је Богићевић председнику Коробару и изашао из хотелске собе.

Док Коробар није одговорио Богићевићу, генерални секретар Стојковић је питао председника ФСЈ:

– Да му вадим авионску карту за Београд?

– Немој, ту је друг Тито. Био би то скандал.

Нађено је решење: играчи су добили зарађено.

– Наредили смо Рудолфу Сабљаку, финансијском експерту ФСЈ, да подигне марке у немачкој банци и да одмах исплати све играче. То могу да потврде многи репрезентативци који су девизе добили на руке!

Нека Тито чека

Долазак Јосипа Броза Тита у званичну посету СР Немачкој на разговоре са канцеларом Вилијем Брантом поклопио се баш уочи утакмице Југославије са домаћином шампионата. То је, нема сумње, унело неку специфичну атмосферу у редове државног тима.

И баш у време преговора Коробар (председник) – Богићевић (играчи) о премији за прву рунду такмичења требало је да се крене на заказани сусрет са другом Титом.

– Пожурите, чека друг Тито.

– Нека чека, не идемо док не добијемо одговор о маркама – био је упоран Богићевић.

Вече уочи тог историјског сусрета са Титом у Диселдорфу, где се иначе играла утакмица с Немцима, "плави" су се преселили из "Зоненхофа" код Франкфурта у два хотела у Диселдорфу.

– Није било места у оном луксузнијем па сам ја са неколико резервних фудбалера остао у немачком кампу. То је зграда спортске школе – речи су Милана Аранђеловића Ракија, физиотерапеута "плавих", који је био најомиљенији члан код фудбалера.

Ко је све добио премију – питали смо и Аранђеловића:

– Сви играчи и два члана Стручног штаба.

Ни Илија Петковић није заборавио дешавања од пре 33 године:

– Свашта се догађало у СР Немачкој, али су злобни људи који сад причају, пишу или изјављују да тамо нисмо добили награду за први круг. Дали су нам, али је било приче да ћемо пола добити у маркама, пола у динарима кад се вратимо у земљу. То је и узнемирило играче јер смо морали у Југославији да платимо порез. Иначе, премија је за оно време била заиста висока.

У другој фази такмичења, према мишљењу Петковића, та неизвесност око премије, али и састав репрезентације довели су до дебакла:

– Сетимо се само ко је све био у Стручном штабу, заступљене су биле све републике. И државни тим се састављао по кључу.

Можда је и изјава Миљанића: "Ми смо већ доста урадили у првом кругу" утицала на играче да у другој фази буду прави фудбалски туристи.

– Југославија је имала тим за полуфинале – и сад је категоричан Василије Стојковић.

-------------------------------------------------------------------------

Скупи аутограми

Фудбалски савез Југославије, односно руководство "плавих", док је све ишло како треба, чинило је разне услуге фудбалерима.

– Омогућили смо да у једној робној кући играчи један сат грађанима и навијачима деле аутограме, а за то су добили по 1.000 марака. Слично смо урадили и у другој трговачкој кући – тад су играчи постали власници колор телевизора – каже Стојковић.

По повратку у земљу авион Јата је био тежи за 3.000 килограма него у одласку. Вишак багажа је опет био на рачун ФСЈ.

-------------------------------------------------------------------------

Ћирић "уловио пуму"

Светско првенство у Немачкој 1974. године било је прилика да сви зараде: и ФСЈ, али и појединци из његових редова!

Наравно, највише играчи и чланови Стручног штаба којих је на Мундијалу било 11, тачно за један тим: Миљанић, Ћирић, Ивић, Топлак, Младинић, Рибар, Ребац, Милошевић, др Нешовић, Аранђеловић и Жагар!

– ФСЈ је имао потписан уговор са "Словенијашпортом", који је био у нашој земљи заступник "Адидаса", и наши играчи, као и чланови Стручног штаба, били су обавезни да на тренинзима и утакмицама увек буду у опреми ове фирме – каже Стојковић.

"Рат" између две немачке спортске куће "Адидаса" и "Пуме" почео је још пре Светског првенства. Неки наши играчи су у тунелу три беле црте (знак "Адидаса") фарбали разним бојама како би од конкурентске фирме узели обештећење.

Тада се тврдило да су најбоље прошли, у ствари били коловође, фудбалери Хајдука с Холцером на челу. Знали су добро менаџера "Пуме" Анта Дујмића и он им је у џепове стављао марке да играју у копачкама "Пуме" или да носе њене тренерке.

Милован Ћирић, тренер репрезентације, није поштовао уговор ФСЈ са "Словенијашпортом" ("Адидасом") па је чак на клупи, за време утакмице, седео у опреми "Пуме". Сви остали у – "Адидасовој". Кажу да је Ћирић за рекламирање конкурентске фирме добио 8.000 марака!