Isplaćeni do poslednje marke

Svetsko prvenstvo u SR Nemačkoj 1974. godine bilo je labudova pesma "plavih". Po opštim ocenama, taj državni tim bio je sastavljen od izvanrednih pojedinaca, igrača svetskog kalibra, pa je zato ostala i večita dilema – zašto se Jugoslavija u drugom krugu, kada je igrala protiv Nemačke, Poljske i Švedske, potpuno predala i doživela tri poraza.

– Mnogobrojni su razlozi što je ta generacija propustila priliku da postigne znatno više. Potpuno su netačna neka tadašnja pisanja i pojedine TV emisije u kojima se ističe da su fudbaleri totalno podbacili jer nisu dobili obećane premije – pričao nam je ovih dana u svom stanu generalni sekretar Fudbalskog saveza Jugoslavije Vasilije – Vasa Stojković, koji je uz Peru Korobara, predsednika FSJ, bio i šef naše delegacije na Mundijalu 1974. godine u SR Nemačkoj.

– Znači, reprezentativci su nagrađeni za uspeh u grupi, odnosno prvom krugu takmičenja, kada su igrali 0:0 sa Brazilom, pobedili Zair s 9:0 i remizirali protiv Škotske 1:1.

Na ruke po 10.000 maraka

Vasa Stojković je poznat i kao fudbalski publicista. Zašao je u devetu deceniju, ali pored zapisa iz vremena kad je bio generalni sekretar dobro ga služi i pamćenje:

– Bila je frka oko premija zarađenih za plasman u drugi krug. Čak su postojale i ideje kako bi igrači do kraja šampionata bili 100 posto motivisani da što bolje igraju da im se daju čekovi, ali da budu naplativi tek po završetku Svetskog prvenstva. Oni su, međutim, insistirali da se isplata obavi odmah.

Taj zajednički zahtev "plavih", koji su održali sastanak bez članova rukovodstva i zapretili štrajkom, odnosno da neće igrati narednu utakmicu u Diseldorfu protiv SR Nemačke 26. juna, uzdrmao je sve u ekspediciji "plavih". Reprezentativci su doneli odluku da Vladislav Bogićević, nestašni dečko našeg fudbala, ode kod predsednika Pere Korobara i prenese mu njihov ultimatum.

– Ili lova, ili nema igre – kazao je Bogićević predsedniku Korobaru i izašao iz hotelske sobe.

Dok Korobar nije odgovorio Bogićeviću, generalni sekretar Stojković je pitao predsednika FSJ:

– Da mu vadim avionsku kartu za Beograd?

– Nemoj, tu je drug Tito. Bio bi to skandal.

Nađeno je rešenje: igrači su dobili zarađeno.

– Naredili smo Rudolfu Sabljaku, finansijskom ekspertu FSJ, da podigne marke u nemačkoj banci i da odmah isplati sve igrače. To mogu da potvrde mnogi reprezentativci koji su devize dobili na ruke!

Neka Tito čeka

Dolazak Josipa Broza Tita u zvaničnu posetu SR Nemačkoj na razgovore sa kancelarom Vilijem Brantom poklopio se baš uoči utakmice Jugoslavije sa domaćinom šampionata. To je, nema sumnje, unelo neku specifičnu atmosferu u redove državnog tima.

I baš u vreme pregovora Korobar (predsednik) – Bogićević (igrači) o premiji za prvu rundu takmičenja trebalo je da se krene na zakazani susret sa drugom Titom.

– Požurite, čeka drug Tito.

– Neka čeka, ne idemo dok ne dobijemo odgovor o markama – bio je uporan Bogićević.

Veče uoči tog istorijskog susreta sa Titom u Diseldorfu, gde se inače igrala utakmica s Nemcima, "plavi" su se preselili iz "Zonenhofa" kod Frankfurta u dva hotela u Diseldorfu.

– Nije bilo mesta u onom luksuznijem pa sam ja sa nekoliko rezervnih fudbalera ostao u nemačkom kampu. To je zgrada sportske škole – reči su Milana Aranđelovića Rakija, fizioterapeuta "plavih", koji je bio najomiljeniji član kod fudbalera.

Ko je sve dobio premiju – pitali smo i Aranđelovića:

– Svi igrači i dva člana Stručnog štaba.

Ni Ilija Petković nije zaboravio dešavanja od pre 33 godine:

– Svašta se događalo u SR Nemačkoj, ali su zlobni ljudi koji sad pričaju, pišu ili izjavljuju da tamo nismo dobili nagradu za prvi krug. Dali su nam, ali je bilo priče da ćemo pola dobiti u markama, pola u dinarima kad se vratimo u zemlju. To je i uznemirilo igrače jer smo morali u Jugoslaviji da platimo porez. Inače, premija je za ono vreme bila zaista visoka.

U drugoj fazi takmičenja, prema mišljenju Petkovića, ta neizvesnost oko premije, ali i sastav reprezentacije doveli su do debakla:

– Setimo se samo ko je sve bio u Stručnom štabu, zastupljene su bile sve republike. I državni tim se sastavljao po ključu.

Možda je i izjava Miljanića: "Mi smo već dosta uradili u prvom krugu" uticala na igrače da u drugoj fazi budu pravi fudbalski turisti.

– Jugoslavija je imala tim za polufinale – i sad je kategoričan Vasilije Stojković.

-------------------------------------------------------------------------

Skupi autogrami

Fudbalski savez Jugoslavije, odnosno rukovodstvo "plavih", dok je sve išlo kako treba, činilo je razne usluge fudbalerima.

– Omogućili smo da u jednoj robnoj kući igrači jedan sat građanima i navijačima dele autograme, a za to su dobili po 1.000 maraka. Slično smo uradili i u drugoj trgovačkoj kući – tad su igrači postali vlasnici kolor televizora – kaže Stojković.

Po povratku u zemlju avion Jata je bio teži za 3.000 kilograma nego u odlasku. Višak bagaža je opet bio na račun FSJ.

-------------------------------------------------------------------------

Ćirić "ulovio pumu"

Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 1974. godine bilo je prilika da svi zarade: i FSJ, ali i pojedinci iz njegovih redova!

Naravno, najviše igrači i članovi Stručnog štaba kojih je na Mundijalu bilo 11, tačno za jedan tim: Miljanić, Ćirić, Ivić, Toplak, Mladinić, Ribar, Rebac, Milošević, dr Nešović, Aranđelović i Žagar!

– FSJ je imao potpisan ugovor sa "Slovenijašportom", koji je bio u našoj zemlji zastupnik "Adidasa", i naši igrači, kao i članovi Stručnog štaba, bili su obavezni da na treninzima i utakmicama uvek budu u opremi ove firme – kaže Stojković.

"Rat" između dve nemačke sportske kuće "Adidasa" i "Pume" počeo je još pre Svetskog prvenstva. Neki naši igrači su u tunelu tri bele crte (znak "Adidasa") farbali raznim bojama kako bi od konkurentske firme uzeli obeštećenje.

Tada se tvrdilo da su najbolje prošli, u stvari bili kolovođe, fudbaleri Hajduka s Holcerom na čelu. Znali su dobro menadžera "Pume" Anta Dujmića i on im je u džepove stavljao marke da igraju u kopačkama "Pume" ili da nose njene trenerke.

Milovan Ćirić, trener reprezentacije, nije poštovao ugovor FSJ sa "Slovenijašportom" ("Adidasom") pa je čak na klupi, za vreme utakmice, sedeo u opremi "Pume". Svi ostali u – "Adidasovoj". Kažu da je Ćirić za reklamiranje konkurentske firme dobio 8.000 maraka!