Врућина топи асфалт

Ни асфалт на градским коловозима и тротоарима није имун на врућине. Широм престонице приметна су потклобучена или удубљена места на прокључалим путевима, па се грађани с правом питају да ли је, за разлику од светских, српски асфалт осетљивији на високе температуре.

Према речима Данила Драгојевића, саветника у фирми "Мостпројект", постоји низ разлога због којих долази до ове појаве, а један од основних је квалитет нафте, јер се од ње прави један од основних састојака асфалта, битумен.

– Што се технологије за производњу асфалта тиче, она је по светски утврђеном стандарду, али проблеми настају приликом производње. У Србију стиже руска, иранска, или нафта из других арапских земаља. Све су оне различитог квалитета, што непосредно утиче и на асфалт. Затим, наше рафинерије немају технологију издвајања парафина из нафте, што је такође штетно – каже Данило Драгојевић.

Други важан разлог је и дотрајалост путева. Битумен после неког времена попушта, а на површини пута остаје само камени слој. У тим случајевима треба скинути горњи слој асфалта и поставити нови. Осим тога, за асфалтирање је потребна и стручност.

– У Београду има сијасет предузећа, а с обзиром на то да свако има неке своје квалификације, сва она асфалтирају различито – вели Драгојевић.

Наш саговорник истиче да је велика потешкоћа на коју наилази "Београд-пут", као највеће предузеће за путеве у граду, наша пословична нестрпљивост.

– Има много радова на улицама, а асфалту треба 24 сата да се охлади после постављања, и то је кључна ствар. Најчешће је улица одмах у функцији за саобраћај. Довољно је да неколико камиона и аутомобила пређе преко свежег коловоза и већ је направљена штета. Е сад, тешко је убедити људе који виде урађени нови коловоз да још није за употребу. Трудимо се да свеже асфалтирани мост оставимо цео дан да се нови слој охлади. Истрпимо прозивке, али остане добар коловоз – објашњава Драгојевић.

Ни ту није крај свакодневним путарским проблемима, каже он. Битна је и температура асфалта пре самог постављања. Примера ради, ако камион који носи асфалт путује два сата, уместо предвиђених пола сата, то асфалтна маса се хлади и тако губи на квалитету.

– Радници заиста не могу да процене да ли је асфалт загрејан на оптималних 160 или је 130 степени. А ти људи, који раде веома тежак посао, као да су смештени у рерни, морају да се боре и против возача. Све буде спремно за посао, а онда неко паркира кола и онда морају да зову "паука" да га уклони – каже Драгојевић.

Он напомиње да је "Београд-пут" пре месец дана почео да ради ливени асфалт, који је много бољег квалитета од оног којим су досад пресвлачене улице.

– Очекујем да ће, када уходају производњу, улице бити много боље – каже Драгојевић.

У свету се граде и бетонски аутопутеви, јер су знатно издржљивији и боље подносе точкове. Драгојевић каже да градња таквог пута захтева посебне услове.

– Пут за Бубањ поток преко Великог Мокрог Луга је бетонски. Он, у начелу, није погодан за велике брзине. Рецимо, на многим аутобуским станицама у граду постављена је бетонска подлога. Иначе, први аутопут који је Хитлер у Немачкој градио био је бетонски – вели Драгојевић.

Др Милорад Смиљанић, из Института за путеве, каже да проблем улегања асфалта од врелине није само домаћег типа.

– И други градови у свету имају проблема са тим. Треба имати на уму да је на великим врућинама, када је напољу 40 степени, асфалт буде загрејан на 60 степени. Асфалт којим је пресвучена Улица краља Милана одличног је квалитета. Све више се користи савремени, полимер модификовани битумен, веома квалитетна смеса. Није проблем ставити тврђи битумен, али смеса која се обично користи на београдским улицама отпорнија је на зиму и спречава пуцање – објашњава Смиљанић.

Он каже да су старији путеви подложнији врућини и улегнућима. Иначе, асфалт на коловозу је дебљине четири до шест центиметара, што је, каже Смиљанић, по пропису.

– Постоји могућност да на неким деловима буде постављен тањи слој, а то се догађа приликом поправки улица, када, примера ради, пукне водоводна цев, или приликом уградње топловода, па путари због рокова обаве тај посао мало брже – каже Смиљанић.