Vrućina topi asfalt

Ni asfalt na gradskim kolovozima i trotoarima nije imun na vrućine. Širom prestonice primetna su potklobučena ili udubljena mesta na proključalim putevima, pa se građani s pravom pitaju da li je, za razliku od svetskih, srpski asfalt osetljiviji na visoke temperature.

Prema rečima Danila Dragojevića, savetnika u firmi "Mostprojekt", postoji niz razloga zbog kojih dolazi do ove pojave, a jedan od osnovnih je kvalitet nafte, jer se od nje pravi jedan od osnovnih sastojaka asfalta, bitumen.

– Što se tehnologije za proizvodnju asfalta tiče, ona je po svetski utvrđenom standardu, ali problemi nastaju prilikom proizvodnje. U Srbiju stiže ruska, iranska, ili nafta iz drugih arapskih zemalja. Sve su one različitog kvaliteta, što neposredno utiče i na asfalt. Zatim, naše rafinerije nemaju tehnologiju izdvajanja parafina iz nafte, što je takođe štetno – kaže Danilo Dragojević.

Drugi važan razlog je i dotrajalost puteva. Bitumen posle nekog vremena popušta, a na površini puta ostaje samo kameni sloj. U tim slučajevima treba skinuti gornji sloj asfalta i postaviti novi. Osim toga, za asfaltiranje je potrebna i stručnost.

– U Beogradu ima sijaset preduzeća, a s obzirom na to da svako ima neke svoje kvalifikacije, sva ona asfaltiraju različito – veli Dragojević.

Naš sagovornik ističe da je velika poteškoća na koju nailazi "Beograd-put", kao najveće preduzeće za puteve u gradu, naša poslovična nestrpljivost.

– Ima mnogo radova na ulicama, a asfaltu treba 24 sata da se ohladi posle postavljanja, i to je ključna stvar. Najčešće je ulica odmah u funkciji za saobraćaj. Dovoljno je da nekoliko kamiona i automobila pređe preko svežeg kolovoza i već je napravljena šteta. E sad, teško je ubediti ljude koji vide urađeni novi kolovoz da još nije za upotrebu. Trudimo se da sveže asfaltirani most ostavimo ceo dan da se novi sloj ohladi. Istrpimo prozivke, ali ostane dobar kolovoz – objašnjava Dragojević.

Ni tu nije kraj svakodnevnim putarskim problemima, kaže on. Bitna je i temperatura asfalta pre samog postavljanja. Primera radi, ako kamion koji nosi asfalt putuje dva sata, umesto predviđenih pola sata, to asfaltna masa se hladi i tako gubi na kvalitetu.

– Radnici zaista ne mogu da procene da li je asfalt zagrejan na optimalnih 160 ili je 130 stepeni. A ti ljudi, koji rade veoma težak posao, kao da su smešteni u rerni, moraju da se bore i protiv vozača. Sve bude spremno za posao, a onda neko parkira kola i onda moraju da zovu "pauka" da ga ukloni – kaže Dragojević.

On napominje da je "Beograd-put" pre mesec dana počeo da radi liveni asfalt, koji je mnogo boljeg kvaliteta od onog kojim su dosad presvlačene ulice.

– Očekujem da će, kada uhodaju proizvodnju, ulice biti mnogo bolje – kaže Dragojević.

U svetu se grade i betonski autoputevi, jer su znatno izdržljiviji i bolje podnose točkove. Dragojević kaže da gradnja takvog puta zahteva posebne uslove.

– Put za Bubanj potok preko Velikog Mokrog Luga je betonski. On, u načelu, nije pogodan za velike brzine. Recimo, na mnogim autobuskim stanicama u gradu postavljena je betonska podloga. Inače, prvi autoput koji je Hitler u Nemačkoj gradio bio je betonski – veli Dragojević.

Dr Milorad Smiljanić, iz Instituta za puteve, kaže da problem uleganja asfalta od vreline nije samo domaćeg tipa.

– I drugi gradovi u svetu imaju problema sa tim. Treba imati na umu da je na velikim vrućinama, kada je napolju 40 stepeni, asfalt bude zagrejan na 60 stepeni. Asfalt kojim je presvučena Ulica kralja Milana odličnog je kvaliteta. Sve više se koristi savremeni, polimer modifikovani bitumen, veoma kvalitetna smesa. Nije problem staviti tvrđi bitumen, ali smesa koja se obično koristi na beogradskim ulicama otpornija je na zimu i sprečava pucanje – objašnjava Smiljanić.

On kaže da su stariji putevi podložniji vrućini i ulegnućima. Inače, asfalt na kolovozu je debljine četiri do šest centimetara, što je, kaže Smiljanić, po propisu.

– Postoji mogućnost da na nekim delovima bude postavljen tanji sloj, a to se događa prilikom popravki ulica, kada, primera radi, pukne vodovodna cev, ili prilikom ugradnje toplovoda, pa putari zbog rokova obave taj posao malo brže – kaže Smiljanić.