Откривен споменик Његошу у Андрићграду

БАЊАЛУКА – У Андрићграду, крај Вишеграда у Републици Српској, данас је, испред храма посвећеног Светом цару Лазару и косовским мученицима, откривен споменик владики и великом црногорском песнику Петру Другом Петровићу Његошу.

Споменик је открио књижевник и академик Матија Бећковић.

Скулптура Његоша, смештена на истоименом тргу, копија је споменика који се налазе у Београду и Подгорици.

Председник Републике Српске Милорад Додик, који је, како је јавила РТ Републике Српске, уз идејног творца Андрићграда Емира Кустурицу најзаслужнији што је данас Његош у граду од камена, рекао је да споменик представља вечно сведочење о љубави према Његошу.

„Постављање споменика Његошу знак је незаборава. Он остаје вечно иза нас и наше идеје, иза Емира и свих људи који су дали свој допринос овом здању”, истакао је Додик.

Бећковић је пожелео добродошлицу Његошу - господару у град у који је, како је рекао, он морао да дође.

„Добродошао господару у град који је саграђен да би ти имао где и код кога да дођеш. Овим се испунила жеља и твог духовног сина да се вратиш тамо одакле се некада давно отишао, а чини се да ниси никада ни одлазао”, рекао је Бећковић.

Нагласио је да је Његош дошао у града, који је Кустурица подигао у времену када су градови, мостови и споменици рушени... „Кустурица је од тих каменова, којима је и сам каменован, поново подизао улице, мостове, споменике, а међу њима је и твој трг и твој споменик”, истакао је Бећковић.

Кустурица је поручио да је Његош појава која је изразила дух српске слободе, а постављање споменика је захвалница њему - духовном оцу и мислиоцу, који је своје животно дело стварао и као владика и као духовник.

Овој, како се наводи, јединстевној светковини организованој поводом прославе обележавања 200 година од рођења владике Његоша, присуствовали су председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, амбасадор Русије у БиХ Александар Боцан-Харченко, министри из Владе РС, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и велики број званица из јавног културног, верског и политичког живота Републике Српске и Србије.

Споменик Његошу, кога је нобеловац Иво Андрић доживљавао као „трагичног јунака косовске мисли”, дело је вајара Сретена Стојановића.

Свечани чин откривања споменика владики Његошу и пратећи културно-уметнички програми изведени су у знаку броја 200, тако да је толики број чланова фолклорних ансамбала из Вишеграда, Новог Горажда, Фоче, Ужица и Крагујевца одиграо глуво Гламочко коло, а у небо је полетело 200 голубова и конфета.