Држава мора да уштеди 300 милиона евра

После јавно одржане седнице владе у октобру, на којој је обећана штедња као контрамера досадашњем државном расипништву, предлог буџета за 2014. годину као да није пратио тај „штедљиви” полет. Као хладан туш деловала је вест да ће догодине минус у каси бити повеликих 4,6 одсто бруто домаћег производа. Фискални савет, међутим, тврди да ће буџетски дефицит бити још већи, 5,2 одсто БДП-а, а на нивоу целе државе чак 7,1 проценат. Где се изгуби штедња?

По оцени Фискалног савета потребне су додатне уштеде од 300 милиона евра што је од 0,8 до један одсто БДП-а. Сада је јасно да су уштеде направљене само на субвенцијама привреди и губиташким предузећима, као и на платама запослених у државној управи применом солидарног пореза и на смањеној индексацији зарада и пензија. Све то, међутим, није довољно. Отуда и питање где се још може уштедети.

У Фискалном савету кажу да простора за уштеду и те како има, а то су, на пример, бонуси за полицију.

За њих је у буџету, под видом социјалних давања за запослене, предвиђено седам милијарди динара или око 60 милиона евра. При том та социјална помоћ даје се свима месечно у износу од 10.000 динара. Каква је то онда социјална помоћ која се даје свима, па и онима с редовним платама. Ваљда социјална помоћ припада незапосленима.

Такође је нелогично, каже наш саговорник у Савету, што је у овако деликатном тренутку по јавне финансије на буџет пребачено финансирање два јавна сервиса – РТС-а и РТВ-а. По његовој оцени бар половина претплатника могла је да настави да плаћа ту обавезу. За тај нови буџетски трошак предвиђено је 7,5 милијарди динара што је такође више од 60 милиона евра. Буџет још није усвојен и није касно да Министарство финансија од тога одустане.

– Поређења ради, више од половине од 12 милијарди динара које је министар привреде Саша Радуловић „сасекао” на субвенцијама разним предузећима отишло је на финансирање јавног сервиса из буџета – каже овај саговорник.

По њему, и забрана новог запошљавања у јавном сектору до краја 2015. године која је предложена Законом о буџетском систему требало би држави да уштеди новац. Свеже направљени регистар запослених показује да из државне касе плату прима чак 740.000 радника. Према проценама Министарства финансија та мера ће у 2014. години, услед природног одлива запослених, донети уштеде од око 0,15 одсто БДП-а што је око 45 милиона евра, а у 2015. години додатних 0,25 одсто БДП-а.

– Да се број запослених у јавној управи повећавао последњих година видели смо и по томе што су издвајања за зараде расла више од индексације. На пример, индексација плата је годишње била два одсто, а маса зарада се повећавала два, три поена више од тога. То су правдали напредовањем у служби што не пије воду, јер док неки напредују запошљавају се нови с најнижим коефицијентима – кажу у Фискалном савету.

Подсећања ради, влада је у октобру најавила мере фискалне консолидације чија је „тежина” била преко два одсто бруто домаћег производа, међутим већ у Фискалној стратегији сами су се посули пепелом по глави смањивши то на 1,65 одсто БДП-а. Стварни ефекат мера је, по Фискалном савету, тек један до 1,2 одсто БДП-а.

Једино на шта влада са сигурношћу може да се ослони јесте већа нижа стопа ПДВ-а са осам на десет одсто и што је увела солидарни порез. Нема уштеда на набавци робе и услуга и ти расходи само расту, а неизвесна је и боља наплата пореза. Речју, само су повећани расходи извесни, али за лош рад јавних предузећа и државних банака.