Српски филм није мртав

ИНТЕРВЈУ
Први филмски фестивал Србије свечано ће бити отворен у уторак увече у Српском народном позоришту у Новом Саду, после чега ће уследити домаћа премијера филма "Завет" Емира Кустурице. До 8. јула у главном такмичарском програму, за једну од 15 награда "Ибис" такмичиће се чак 16 домаћих филмова, међу којима су и нова дела Мише Радивојевића, Николе Стојановића, Ивана Живковића, Милутина Петровића и Слободана Шијана. У конкуренцији су и већ приказивани филмови, попут "Клопке" и "Гуче", а биће приређени: такмичарски програм филмова које је подржао европски филмски фонд "Еуримаж", радионице, концерти филмске музике...

Три дана пред почетак фестивала, у паузи завршних састанака пред нову српску филмску фешту, за "Политику" говори глумац Драган Бјелогрлић, председник Управног одбора фестивала.

Из којих разлога сте се упустили у покретање и организовање овог фестивала?

За време санкција често сам посећивао стране фестивале. Живећи у земљи која је била изолована, увидео сам како је лепо када кинематографија има своје светковине, места где се окупљају и сусрећу филмски аутори. Видео сам колико су фестивали популарна места где се деле награде и задовољавају сујете, али и места где кинематографија има своје основно упориште – прилике да се покрену нови пројекти. Међутим, ни код старијих ни код млађих колега, а ни код своје генерације нисам препознао потребу за покретањем националног фестивала. Када смо оснивали Филмски центар Србије, Асоцијацију продуцената и када сам радио на Глумачком фестивалу у Нишу, био сам досадан и себи и другима и говорио да морамо имати већи фестивал. Најзначајнија смо кинематографија у региону, ове године имамо 18 филмова, до сада смо снимили преко 1000 филмова, а немамо фестивал нама достојан. Морамо да се окупимо око нечега што има минимум заједничких интереса. Надам се ће овај фестивал заживети, без обзира на то што се ових дана осећам као глинени голуб. Ако треба да будем крив за нешто, прихватам кривицу, али само нека фестивал заживи и развије се.

Зашто сте се одлучили за Нови Сад као место одржавања фестивала?

По инфраструктури Србија има само два места где може да се одржи велики фестивал, а то су Београд и Нови Сад. У контактима са градском владом Београда нисмо наишли на претерану сарадњу. Разматрали смо све опције и паралелно преговарали са Новим Садом, где смо наишли на веће интересовање и кооперативност. Наш стратешки партнер и извршни продуцент фестивала – Егзит, је из Новог Сада и мислим да је то добро решење, без обзира на политику и однос градских структура и власти. Нови Сад је мањи, концентрисанији град и својом позицијом се уклопио у концепт који је замислио Егзит. Надам се да ће, уколико не буде кише на шта не можемо да утичемо, Нови Сад заиста бити град-биоскоп.

Остаје ли се при идеји да се фестивал после прве две године одржавања у Новом Саду пресели у неки други град у Србији?

Остајемо при томе, јер је ово национални фестивал и желимо да утремо пут за такав фестивал. Живим у вери да ће се Србија развијати и да ће за неколико година бити још градова и туристичких центара који ће задовољавати потребе фестивала. У својој визији, видим да ће се фестивал одржавати на Златибору, Сребрном језеру или у Крушевцу. Тиме би се дошло до важне децентрализације културе па се надам да ће овај фестивал бити прави национални фестивал који ће мењати место одржавања. Можда је још увек рано говорити о томе. За сада, он је национални и одржава се у Новом Саду.

Под концептом "град-биоскоп" најављујете и желите повратак публике у биоскопе?

Тим који организује овај фестивал се нада да ће помоћи кинематографији, а о томе ће сведочити време јер је оно најбољи показатељ свега што се ради. Публике је све мање у биоскопима, чак и у случају домаћег филма. Наше идеје и жеље су да се публика врати, а ове године имамо чак девет премијерних филмова. То је показатељ да српски филм није мртав. Сви филмови ће моћи да се погледају на неколико локација у Новом Саду и надам се добром одзиву публике која ће се вратити у биоскопе.

Фестивал покреће још један фонд, Дунавски филмски фонд?

Дунавски филмски фонд сматрам највећим достигнућем овог фестивала. Он ће бити инициран ове године и за сада имамо све назнаке да постоје добре шансе да већ на следећем фестивалу профункционише. То ће бити фонд централне Европе који ће чинити земље кроз које протиче Дунав. Најзначајније је да Србија, као земља која још увек није ни придружени члан Европске уније, покреће један централноевропски филмски фонд. Из контаката које сам имао, видим да је ово било пријатно изненађење за Европу. Не знам колико ћу се у будућности бавити овим фестивалом, али овај фонд је једна од најважнијих идеја која би требало да се развија и фестивал би највећи акценат морао да има управо на овом фонду.

Најављује се да ће гост фестивала бити награђивани немачки редитељ и сценариста Фатих Акин. Ко ће бити гости фестивала?

Не могу тачно да кажем ко ће све доћи, чак не могу да тврдим да ће доћи ни Фатих Акин. Са њим постоји стална комуникација. Очекује се до 100 гостију из иностранства. Колико ће бити атрактивних имена широкој публици не могу да кажем, али ће доћи представници значајних филмских фондова. Морали смо да померимо почетак фестивала за 15 дана јер није била формирана влада без које фестивал није могао да се припрема. Тако смо ушли у термин фестивала у Карловим Варима што је велики хендикеп када је реч о страним гостима. Фестивал је ове године први национални фестивал, има 18 домаћих филмова и сматрам да је најважнији фокус на нама.

Како теку завршне припреме пред фестивал?