Лајчак има "одрешене руке" за БиХ

Од нашег сталног дописника
Сарајево, 30. јунa – И пре него је преузео дужност високог представника у БиХ словачки дипломата Мирослав Лајчак, коме ће први радни дан у канцеларији на Врбања мосту у Сарајеву бити у понедељак , најавио је да га "чека тежак посао", без обзира што се "наоружао" искуством, овлашћењима и сазнањем о босанским приликама. Реформа полиције око које се воде дуге расправе неће бити проблем али ће уставне промене, каже он, бити велики изазов и за њега и домаће власти, тим пре што није излаз у наметнутим решењима. "БиХ је најскупља земља када се упореде издаци са бруто друштвеним производом и због тога је реформа неопходна", изјавио је словачкој агенцији СИТА.

"При томе се мора доћи до решења која неће бити наметнута или што ће бити игнорисани интереси треће стране. Мораћу играти активнију улогу од свог претходника" рекао је наглашавајући да долази и са бонским овлашћењима које ће , ако затреба и користити. То значи да би појединци или политичке партије које буду спутавале договор и решења која БиХ учвршћују на путу према европским интеграцијама могли бити кажњени –сменама или другим мерама које му стоје на располагању.

Од свих пет досадашњих високих представника (Карл Билт, Карлос Вестендорп, Волфганг Петрич, Педи Ешдаун и Кристијан Шварц Шилинг) очекивало се да земљу изведу из кризе, што пре избришу ратне последице и усмере је према Бриселу, на чему су сви и радили користећи ипак различите методе и мере тако да је већи број њихових одлука и потеза негативно оцењива – једном у Сарајеву, други пут у Бањалуци, а трећи пут у Мостару, националним седиштима три народа.

Можда је први губернатор Карл Билт завршио свој мандат са најмање "босанских ожиљака" јер је свима лакнуло кад је рат стао, уз чврсто убеђење да ће мир донети брз опоравак земље.Организовао је прве изборе али је после напуштања Босне изјавио како су домаћи званичници криви што није дошло до бржег напретка.

Шпанац Карлос Вестендорп који је у Босну дошао у јуну 1997. нашао се на удару бошњачких власти због изричитог захтева да се избеглицама мора омогућити повратак и да од прокламованог принципа – "ко је што јамио, јамио је" неће бити ништа.

Свакоме ће бити враћена његова имовина, укључујући и станове око којих се водила највећа борба. Сменом Николе Поплашена председника РС почео је са сменама неких легално изабраних званичника у чему је са радикалним мерама наставио његов наследник, Аустријанац Волфганг Петрич који је сменио члана Председништва БиХ Анту Јелавића, због инсистирања на "хрватској самоуправи" и Етхема Бикчакчића, федералног премијера због "злоупотреба положаја".

Донео је и низ закона који су се тицали имовинских закона и уставне равноправности сва три народа. После напуштања Сарајева и он је рекао да да је неке ствари могао урадити и другачије, али да би све било лакше да је Дејтонски споразум "помео" све оне који су били креатори рата или следбеници такве политике.

Енглески лорд Педи Ешдаун дошао је на позицију високог представника почетком 2002. са највећим амбицијама и програмом који је назвао "Посао и правда", верујући да ће бити и последњи на тој дужности.

Посла није било у складу с очекивањима, а правду је делио према свом нахођењу, при чему је сменио десетине званичника српског народа међу којима и председника НСРС Драгана Калинића У једном "пакету" чак 59. а нешто касније и српског члана Председништва БиХ Мирка Шаровића, наводно због афере "Орао", а затим и Драгана Човића, хрватског члана Председништва.

Најдуже је остао на позицији високог представника, а можда су његовим начином управљања били задовољни једино Бошњаци који, иначе, сматрају да је спас за ову земљу у страној управи или ригорозном надзирању домаћих власти.

Немац Кристијан Шварц Шилин најавио је да ће управљати потпуно другачије од Ешдауна, покушавши да приволи супротстављене стране на договор и компромис, али од тога није било ништа посебно после општих избора и повратка Хариса Силајџића у активан политички живот, на позицију члана државног Председништва који је заједно са реисом Мустафом Церићем појачао кампању за ревидирањем Дејтонског споразума и укидањем РС.

То је дошло до изражаја посебно после пресуде Међународног суда правде у тужби БиХ против Србије. На оштре ставове оштро је узвраћао председник Владе РС Милорад Додик и тиме се политичка клима у БиХ заоштрила, према неким мишљењима достигла стање из 90-тих година.

Бошњачка страна замерала је Шилингу што не предузима административне мере према српској страни, а званична Бањалука је тврдила да је једини излаз у договору три стране а не наметање решења, одобравајући рад Шилинга. Међутим и он је наметањем закона о Меморијалном центру Поточари – Сребреница наљутио власти РС.

Коју варијанту и методе ће одабрати и применити Мирослав Лајчак тешко је прогнозирати. Могло би се једино поставити питање – да ли је проникао у целину проблема ове земље коју оптерећује тешка прошлост, не само блиска него и она вишевековна.

Ако он успе да распетља босанско клупко, са безброј различитих чворова, онда ће у историји остати забележен као изузетно успешан дипломата.

Мирко Капор

--------------------------------------------------------------------------

Дејтон је Свето писмо

Беч – Мирослав Лајчак сматра да ће "сигнал" који ће бити упућен са решењем за Косово имати утицај и на догађаје у региону. "Као што је прошле године референдум у Црној Гори био сигнал да се шкакљива питања могу решити политичким договором, који сви морају поштовати, и са Косова ће бити упућен сигнал.

Тај сигнал имаће известан утицај на догађаје у региону. Због тога очекујем од људи који се баве косовском проблематиком да чине све како би тај сигнал био добар, и како решење косовског проблема не би створио проблеме негде друго, укључујући и БиХ", рекао је Лајчак у интервјуу бечком "Стандарду".

Лајчак је подвукао да у БиХ нико не разговара о могућности поделе БиХ и нагласио да је његов задатак да подржи земљу како би напредовала. "Дејтон је основа. То је тло на којем стојимо, Свето писмо или Куран, којег сви морају да се придржавају и ја имам задатак да то контролишем.

Устав је део једног од анекса Дејтона. Ту се очекују неке промене, које, како сам често говорио, морају бити резултат консензуса", објаснио је словачки дипломата.

(Танјуг)