Марка у част Петра Петровића Његоша

„Пошта Србије” објавила је два нова издања пригодних марака у част значајних личности наше историје и уметности. Поводом 200 година од рођења Петра Другог Петровића Његоша објављено је издање у част аутора „Горског вијенца”, а крајем прошлог месеца издата је и марка поводом 125 година од рођења краља Александра Првог Карађорђевића.

Марку номиналне вредности 46 динара, на којој су приказани портрет Петра Другог Петровића Његоша и насловна страна првог издања „Горског вијенца”, уметнички је обрадила Марина Калезић, сликарка, креатор марака „Србијамарке”. Штампана је техником вишебојне офсет штампе у Заводу за израду новчаница у Београду, у тиражу од 45.000 комада. На шалтерима пошта продаје се у табачићима од по осам марака са вињетом у средини.

Петар Други Петровић Његош (13. новембар 1813, Његуши – 31. октобар 1851, Цетиње), песник, владика и владар Црне Горе, рођен је као други син Иване Пророковић и Томе Маркова Петровића, најмлађег брата владике Петра Првог. У народу познат и као владика Раде, школовао се у Цетињском манастиру, а у манастиру Топла код Херцег Новог учио је италијански, математику, црквено певање, псалтир и друге предмете. После стричеве смрти, 1831. године, Његош је примио управу над Црном Гором.

Био је верски и световни поглавар у земљи у којој је владала јака национална свест и патријархални морал, али и анархија, племенска суревњивост и крвна освета. По доласку на власт, почео је да модернизује друштво и државу. Подизао је школе, оснивао судове, правио путеве и увео порез. У једној културно заосталој средини то је ишло тешко. „Ја сам владар међу варварима, а варварин међу владарима”, писао је Његош.

У пролеће 1850. године се разболео па је ишао и у Италију на лечење. Преминуо је 10. октобра 1851. на Цетињу. Кнез Данило испунио је 1855. године Његошев аманет и пренео његове посмртне остатке на Ловћен. Кад је Аустрија у Првом светском рату освојила Црну Гору, Његошеве кости су пренете у Цетињски манастир, 1916. године. Песништвом је почео да се бави још као дечак, истражујући народну поезију коју је касније и прикупљао и објавио у збирци „Огледало српско”. Вук Караџић је сматрао да је многе песме о црногорским бојевима испевао управо Његош. Каснију поезију стварао је под јаким утицајем античког класицизма.

Р. С.