Marka u čast Petra Petrovića Njegoša

„Pošta Srbije” objavila je dva nova izdanja prigodnih maraka u čast značajnih ličnosti naše istorije i umetnosti. Povodom 200 godina od rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša objavljeno je izdanje u čast autora „Gorskog vijenca”, a krajem prošlog meseca izdata je i marka povodom 125 godina od rođenja kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića.

Marku nominalne vrednosti 46 dinara, na kojoj su prikazani portret Petra Drugog Petrovića Njegoša i naslovna strana prvog izdanja „Gorskog vijenca”, umetnički je obradila Marina Kalezić, slikarka, kreator maraka „Srbijamarke”. Štampana je tehnikom višebojne ofset štampe u Zavodu za izradu novčanica u Beogradu, u tiražu od 45.000 komada. Na šalterima pošta prodaje se u tabačićima od po osam maraka sa vinjetom u sredini.

Petar Drugi Petrović Njegoš (13. novembar 1813, Njeguši – 31. oktobar 1851, Cetinje), pesnik, vladika i vladar Crne Gore, rođen je kao drugi sin Ivane Proroković i Tome Markova Petrovića, najmlađeg brata vladike Petra Prvog. U narodu poznat i kao vladika Rade, školovao se u Cetinjskom manastiru, a u manastiru Topla kod Herceg Novog učio je italijanski, matematiku, crkveno pevanje, psaltir i druge predmete. Posle stričeve smrti, 1831. godine, Njegoš je primio upravu nad Crnom Gorom.

Bio je verski i svetovni poglavar u zemlji u kojoj je vladala jaka nacionalna svest i patrijarhalni moral, ali i anarhija, plemenska surevnjivost i krvna osveta. Po dolasku na vlast, počeo je da modernizuje društvo i državu. Podizao je škole, osnivao sudove, pravio puteve i uveo porez. U jednoj kulturno zaostaloj sredini to je išlo teško. „Ja sam vladar među varvarima, a varvarin među vladarima”, pisao je Njegoš.

U proleće 1850. godine se razboleo pa je išao i u Italiju na lečenje. Preminuo je 10. oktobra 1851. na Cetinju. Knez Danilo ispunio je 1855. godine Njegošev amanet i preneo njegove posmrtne ostatke na Lovćen. Kad je Austrija u Prvom svetskom ratu osvojila Crnu Goru, Njegoševe kosti su prenete u Cetinjski manastir, 1916. godine. Pesništvom je počeo da se bavi još kao dečak, istražujući narodnu poeziju koju je kasnije i prikupljao i objavio u zbirci „Ogledalo srpsko”. Vuk Karadžić je smatrao da je mnoge pesme o crnogorskim bojevima ispevao upravo Njegoš. Kasniju poeziju stvarao je pod jakim uticajem antičkog klasicizma.

R. S.