Изување од демократије

Америчко министарство безбедности покренуло је акцију за „унапред одобрене путнике ниског ризика” који су спремни да сасвим добровољно понуде информације о себи да би заузврат добили бољи третман када улазе у САД. Путници ниског ризика и високе кооперативности који постану део програма „Глобални улазак” моћи ће да рачунају на следеће погодности – не морају да се изувају, да скидају каиш, да ваде лаптоп из торбе, скидају сако или лагану јакну.

Није познато да ли је ова хумана акција за путнике изазвала огромно интересовање, као што није познато да ли ће учесници у програму „Глобални улазак” рећи неку леп реч, не само о себи, него и о колегама или комшијама из њиховог глобалног села. Оваква, сасвим маргинална информација вероватно би остала заглављена у некаквим приручницима за путнике намернике или остала на дну седме стране новина као нова мера у борби против тероризма или јачања демократије.

Али после Асанжа, Сноудена и сазнања да је америчка служба мало шпијунирала и највеће савезнике, од којих су са посебном пажњом слушани разговори Ангеле Меркел, вест да се добровољним самоцинкарењем могу сачувати ципеле на сопственим ногама, делује као савршени украс свакој тврдњи да је Велики брат после 11. септембра препливао Атлантски океан. И да се тамо одлично осећа.

Грађане Србије нимало не дотичу стратешке акције америчког министарства безбедности, јер путују веома мало, а и када путују било где, уз сваку авионску карту добијају, као мали гест пажње, гратис изување и рендгенски преглед. Онај део Србије, који сам себе претенциозно или иронично дефинише као елита, могао би да схвати да је Србија можда остала иста као пре десетак година, али да свет око ње свакако није исти.

Нити је Америка данас симбол неспутане демократије и људских права, нити су велике источне земље заковане за пропалу идеологију или економију. Америка, наравно, није постала обећана земља за Орвела али није ни остала Отворено друштво, које је очувано још само на семинарима ентузијаста или књигама Џорџа Сороша.

Док српски либерали, уверени да закони тржишта морају да важе за све осим за њих саме, са презиром говоре о Кини или Русији, сви британски медији као главну вест наводе да је премијер Камерон отпутовао у Кину у пратњи шест министара и 150 бизнисмена, што је највећа британска делегација која је икада посетила Кину. Србија свакако не може да мења стратешке одлуке према ударним вестима са светских медија или инвестиционим апетитима великих компанија, али не би било лоше када би политичка, економска и интелектуална елита пажљивије читала вести или поруке које долазе из света. Да не би тражили новац тамо где га нема и увозили бајате приручнике из демократије, који су, у међувремену, постали предмет општег подсмеха.