Шверц белог робља

Процењује се да је широм света између 700.000 и два милиона људи, првенствено жена и деце, заробљено у мрежи трговаца белим робљем. Претпоставка је, међутим, да "тамна бројка" износи чак шест милиона жртава годишње, а према подацима америчке обавештајне агенције ЦИА у свету се тренутно око 27 милиона људи налази у неком од видова ропског положаја. Око 80 одсто жртава су жене и деца, а чак до 50 одсто су малолетници.

Ову суморну статистику изнео је на недавно одржаном научном скупу кривичара на Палићу др Саша Мијалковић, доцент Криминалистичко-полицијске академије у Београду. Али, то није све. У реферату под насловом "Трговина људима у Србији" Мијалковић наводи да је, према подацима европске полиције Европол, у трговину децом са циљем илегалног усвајања на глобалном нивоу укључено више од милион малишана, чиме се остварује противправни профит већи од милијарду долара годишње.

Трговина људима у Европи доноси организованом криминалу и до 13 милијарди долара годишње, од чега око седам милијарди долара потиче само од проституције. На годишњем глобалном нивоу, сексуалном експлоатацијом се остварује добит од око 60 милијарди евра. Судећи према овим цифрама, дакле када је реч о заради, трговци "белим робљем" у последње време су раме уз раме са наркомафијом.

Др Саша Мијалковић подсећа да Србија, због свог географског положаја и међународних саобраћајница, као и због нестабилности и лоших безбедносних услова у последњој деценији 20. века, још представља веома значајан фактор за глобалну мрежу трговине људима. Аналитичар закључује да је Србија од транзитне земље постала земља порекла жртава, такозвани трафикинг резервоар.

Мијалковић наводи да је велика динамичност овог вида криминала учинила првобитну, али и касније уведену законску регулативу, несвеобухватном и недовољном да се стане на пут овом злу.

Говорећи о неким мање заступљеним видовима трговине људима код нас, Мијалковић помиње да се и даље истражују пријављени случајеви афере "крађа беба" из породилишта у више градова Србије и да се прикупљају сазнања о трговини људским органима, дечијој порнографији, сексуалном туризму, присилном кућном раду. Аналитичар наводи да су забележени случајеви искоришћавања деце у порнографске сврхе, али да није доказано да су повезани са трговином људима.

На основу проучавања жртава које су током последњих неколико година боравиле у Склоништу за жртве трговине људима (функционише у оквиру невладине организације "Саветовалиште против насиља у породици") могу се донети неки закључци. Рецимо, најзаступљеније су жртве из Србије, Румуније, Молдавије и Украјине. Супротно устаљеном мишљењу, свега 10 одсто њих је у ланац трговине људима регрутовано преко огласа за посао, док су остале жртве у зло увучене лажном причом пријатеља, рођака, комшија, а често и самих родитеља.