Наши ђаци бољи, али и даље испод просека ОЕЦД-а

Ученици из Србије направили су незнатан помак у последњем ПИСА тестирању у односу на 2009. годину, али су и даље испод просека у земљама ОЕЦД-а и у доњем делу листе земаља које учествују у овом највећем међународном истраживању постигнућа петнаестогодишњака. Када је реч о региону, наши ђаци су бољи од вршњака из Црне Горе, у појединим дисциплинама успешнији су од петнаестогодишњака из Хрватске, док су најбоље резултате са простора бивше СФРЈ остварили ђаци из Словеније.

Министар просвете Томислав Јовановић подсетио је јуче да је у овом истраживању учествовало 65 земаља и више од пола милиона ученика, али није саопштио и које је Србија заузела место.

„Политика” је добила комплетан извештај ОЕЦД-а, у којем се види да смо најбоље пласирани у математичкој писмености, а да смо у генералном пласману на 43. месту. У овом извештају смо пронашли реченицу да је Србија једна од 13 земаља чији ђаци бележе константан напредак у математичкој писмености.

Др Драгица Павловић-Бабић, координаторка ПИСА истраживања за Србију, рекла је да је тестирано 5.000 петнаестогодишњака, у око 180 средњих и 20 основних школа, као и да је 2.500 ђака први пут радило и компјутерски тест.

Како је речено на јучерашњем представљању резултата у Влади Србије, наши ђаци су из математичке писмености освојили 449 бодова, што је за седам више него у претходном циклусу, а за 1,1 одсто се повећао и број ђака који су способни за највише резултате. Словенија је у овој области освојила 501 бод, Хрватска 471, а Црна Гора 410. У Србији је у математичкој писмености и даље 40 одсто функционално неписмених ђака, што је слично као и у прошлом истраживању, али и веома забрињавајуће.

Из читалачке писмености ученици из Србије освојили су 446 бодова, за четири више него у прошлом тестирању, када је забележен највећи помак који је једна земља имала између два истраживања. Такође је повећан и број ђака који су способни да решавају задатке на највишем нивоу за 1,4 одсто.

На ПИСА скали научне писмености ученици из Србије су освојили 445 поена, што је за само два бода боље него 2009. године, а најбољи резултат смо постигли у решавању проблема са 473 бода, што је више од вршњака из Хрватске и Црне Горе, а само три бода ниже од ђака из Словеније. Код читалачке и научне писмености око 35 одсто ђака је функционално неписмено.

Резултати су показали да су девојчице биле убедљиво успешније у читалачкој писмености, а дечаци у математици и решавању проблема. Утврђено је и да породично окружење у 12 одсто случајева утиче на постигнућа ученика, по чему је наш образовни систем праведнији у односу на ОЕЦД и земље у окружењу.

Министар Јовановић каже да је охрабрен чињеницом да резултати показују да наше образовање напредује и да је праведност образовног система на добром нивоу, као и да су наставници и ђаци озбиљно схватили ову међународну утакмицу. Он је рекао и да је Србија у последњем тренутку ухватила прикључак за ПИСА 2015, о чему је наш лист писао у јучерашњем броју, али и објавио почетак припрема за следеће истраживање, после којег ћемо, уверен је министар, бити „значајно бољи” на светској образовној сцени.

Проф. др Жарко Обрадовић, некадашњи министар просвете, за „Политику” је јуче рекао да је задовољан што образовни систем Србије иде напред, али и то да резултати јасно показују да је потребно веће издвајање за просвету.

С. Гуцијан

-----------------------------------------------------------

Колико заостајемо за светом

Најбоље резултате на свету из све три писмености показали су ђаци из Шангаја, који су, на пример, из математике имали 613 бодова, а једино су из области решавања проблема на првом месту ученици из Сингапура (562 бода). Просек ОЕЦД-а је 500 бодова.

Табела

Резултати наших ђака        Број бодова 2012.                   2009.

Математичка писменост                  449                                 442

Читалачка писменост                       446                                442

Научна писменост                              445                                 443