Јануковичев избор

Украјински парламент одбио је јуче да гласа о поверењу влади чиме је власт барем за неко време ударила тачку на кризу изазвану одлуком председника Виктора Јануковича да одбије споразум о придруживању Украјине са ЕУ.

Проевропски оријентисани демонстранти могу да наставе протест, али је више него јасно да влада неће допустити оно што премијер Микола Азаров назива „покушајем државног удара”.

Резултат је разапета Украјина. С једне стране понуда ЕУ: Споразум о придруживању на коме се радило шест година, с друге понуда Русије: излазак на тржишта бившег совјетског простора, отворен улазак у Царинску унију (Русија, Белорусија, Казахстан), снабдевање гасом по нижој цени.

Стешњена између руског чекића и ЕУ наковња Јануковичева администрација је преломила прихватајући историјску одговорност за донету одлуку. Може се претпоставити да је пажљиво вагала све „за” и „против” и да се определила у складу са оним што сматра националним интересом Украјине у овом тренутку.

Проблем је међутим што је Украјина као земља оштро подељена. Линија разграничења иде више него деликатном разделином западне, унијатске, католичке земље и њеног источног, православног дела. Први је махом за ЕУ, други за Русију. Москва и Брисел покушали су да капиталишу на оваквој подели.

Русија је демантовала да је прибегла притисцима, Владимир Путин је оптужио чланице ЕУ да су уцењивале Украјину и да стоје иза демонстрација по Кијеву. Ипак, штих проба био је мали царински рат – када су Руси два-три дана на граници са Украјином завели најоштрији режим као да је с друге стране ЕУ. Украјинцима је показано шта би све могло да их чека.

Брисел је оповргавао уцене оптужујући Путина, али није прошло дуго Западњаци су се латили конвенционалног оружја за дате ситуације: претње санкцијама уколико власт прекомерном силом буде бранила свој избор.

ЕУ при томе игра на Јулију Тимошенко, бившу премијерку која је сада у затвору под оптужбом да је стекла милијарде долара илегалном трговином руским гасом. Проблематична игра која гази многе европске принципе, посебно оне који се тичу корупције, организованог криминала, судства. Истовремено је то и цинична игра на неког кога није тешко дискредитовати.

Брисел покушава да остави утисак превареног, али биће да се ради о својеврсном капиталисању без капитала. Питање је да ли би Европа у финансијској ситуацији у каквој јесте заиста била спремна да одвоји велике фондове земљи попут Украјине. Тешко, па ЕУ сада једино преостаје да сачува илузију да би то било учињено да је потписан споразум у Виљнусу.

За разлику од ЕУ, добитак које је укњижила Русија ће морати да плати финансијским улагањима како би се спречило брже путовање Кијева према ЕУ. Москва је већ промптно одложила плаћања украјинског дуга за гас. Кијев је одабрао конкретно.