Нема Србије без јаке индустрије

Крагујевац – У Ректорату Универзитета у Крагујевцу јуче је свечано потписан Меморандум о разумевању на основу кога ће бити формиран конзорцијум прве индивидуалне технолошке платформе за производне технологије. Иза овог компликованог назива, крије се, заправо, сарадња Академије инжењерских наука и Привредне коморе, које су носиоци будуће националне технолошке платформе Србије – НТПС.

Платформа је, како је речено, заснована на чврстој вези између привреде, образовања, науке и технолошких иновација, а све у циљу поспешивања домаће индустрије, пре свега, наменске.

О извозним потенцијалима наше одбрамбене индустрије јуче је у Крагујевцу говорио и председник Србије Томислав Николић. Подсећајући присутне званице на индустријску традицију која је почела да се формира у Крагујевцу пре 160 година, изградњом прве фабрике топова на Балкану, председник је рекао да смо, због геостратешког положаја, некада „оружје трошили више него плугове”, а да се сада налазимо на прекретници.

– Сада је идеално време да јачамо своју позицију у економском и политичком смислу, на међународном плану. СДПР је уговорио извоз оружја вредан 1,8 милијарди долара, али нашој одбрамбеној индустрији, која има изузетан извозни потенцијал, недостају средства, опрема, али мањка и однос према раду који је некад постојао – рекао је Николић, који је говор о значају везе између прошлости и будућности завршио детаљем из своје породичне историје, откривши да је његов отац Радомир био пушкар у крагујевачкој фабрици оружја.

Меморандум о разумевању потписали су председници Академије инжењерских наука и Привредне коморе, Бранко Ковачевић и Жељко Сертић, а претходно, скуп је отворио ректор Универзитета у Крагујевцу, Слободан Арсенијевић, напоменувши да је „од самог потписа важнија реализација”. 

Позивајући се на значајну заоставштину српске индустрије, која је у 19. веку пратила светске токове, а понекад и предњачила, Ковачевић је са жаљењем констатовао да је у тој области, за разлику од седамдесетих година прошлог века, сада „катастрофално стање”. Пре свега због одласка великог броја стручњака у иностранство, али и неповољне старосне структуре запослених, објаснио је он, наводећи да смо пре три или четири деценије у индустрији имали више од милион радних места.

– Нема индустрије без образованих људи, науке и технолошких иновација. То је ресурс који морају да користе домаћи привредници, а све зарад будућности наше деце на овим просторима. Не смемо да паднемо у колонијалну зависност и моја генерација не сме да буде та која ће последња угасити светло у овој земљи – поручио је председник Академије инжењерских наука Србије.

Наводећи да му је „жао што је Србија данас ту где јесте”, Сертић је изразио наду да би у будућности могло бити боље.

Са оптимизмом је на јучерашњем скупу говорио и министар привреде Саша Радуловић. Понављајући да смо се после деценије „катастрофалне економске политике и катастрофалне приватизације” сада нашли у „живом блату”, он је поручио да се Србија не може извући без јаке домаће привреде, која чини окосницу развоја сваке просперитетне земље.

– Током претходне деценије везали смо се за шарене лаже, за субвенције и подстицаје страним инвеститорима које смо вукли за рукав, као да ништа не знамо, као да ништа сами не можемо да урадимо. Стране инвестиције су важне, оне су шлаг на торти, али торта је пропала. Та торта је наша домаћа привреда. Хајде да рашчистимо ситуацију, поставимо дијагнозу и будемо одговорни према новцу пореских обвезника, а држава ће свакако помоћи – поручио је министар Радуловић.

Учесници скупа јуче су посетили Војно-технички завод, фабрику оружја и тополивницу из 1853. године, а о истој теми, будућности српске индустрије, говориће се и данас у Београду, у САНУ.