Култура је пречица до циља

ИНТЕРВЈУ
Познати глумац Војислав – Воја Брајовић успешно се уходава на месту министра културе у актуелној влади. Током целог дана је презаузет јер, министарских обавеза је много, а увече игра у представама. Воја Брајовић дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи проф. Огњенке Милићевић. Од 1969. године стални је члан Југословенског драмског позоришта, а од 15. маја 2007. године министар културе у Влади Републике Србије. Током богате каријере остварио је велики број позоришних, филмских и телевизијских улога и добитник је готово свих релевантних позоришних награда за глуму.

• До Вас је немогуће доћи иако министарску функцију обављате кратко време. Шта се у Вашем животу променило?

– До Министарства културе је могуће доћи. Министарство културе има добар тим: државног секретара, помоћнике, сараднике. Нисам ја Министарство. А нисам ни неко до кога је немогуће доћи, судећи по броју људи с којима дневно сарађујем, разговарам, срећем се, радим, договарам... Шта се у мом животу променило? Већи степен одговорности или, ако хоћете, утопије да се нешто за општу добробит може учинити. Није ми та врста утопије ни раније била страна. Мислим да ме сада чак и покреће. А надам се да то није само утопија, већ, назовимо то, јачи осећај изазова.

• Глума Вам је, тврдите, много важнија од политике. Како ћете ускладити ова два занимања: министарско и уметничко? Које ће морати да трпи?

– Иако је Министарство државна управа то није првенствено политика. Реч је о културној политици као превасходном чувању и неговању нашег културног идентитета. Брига о материјалној и нематеријалној културној баштини, афирмација аутентичних вредности, стимулација савременог стваралаштва, представљање наше културе свету... Речју, намера је да културном политиком, а не политиком, колико-толико мењамо свест људи. Мрвицу по мрвицу. Не мислим да ишта треба и мора да, како Ви кажете, трпи.

• Изјавили сте да нећете дозволити да култура чека милостињу пред разним државним апаратима. Како то постићи?

– Имали смо привремено финансирање, државу која фактички три месеца није постојала, сада имамо нову државу где сви стреме једном циљу – да Србија буде у свету и Европи, да не буде мимо света. Знамо каква је привреда, односно приходи, а ја, нити имам кључеве од касе, нити хоћу да будем чувар касе. Онај део колача који је Министарство културе добило домаћински ћемо третирати, односно трудити се да тај део колача припадне онима који имају добре програме и онима према којима Министарство културе има обавезе. Можда ћемо имати мање него што се очекује, али ћемо настојати да никога не оштетимо. Количина средстава не ограничава слух за добре идеје и пројекте, а од кукања и мољакања нико нема никакву корист. На Министарству културе је, такође, и да прати токове и резултате датих средстава као и афинитете свих оних због којих се културом уопште и бавимо. Ограничена средства не треба да обесхрабре оне који су ушли у инвестиције, а још мање да дестимулишу нове покушаје.

• Своје најближе сараднике нисте бирали по партијској линији, већ по стручности. Значи ли то да ће квалитетни кадрови из "супротних табора" остати на својим местима?

– Квалитетни кадрови остају. Поносан сам на своје сараднике.

• Један од приоритета Министарства културе биће институције које негују међународну сарадњу. Шта ћете предузети по том питању?

– Један од циљева је најенергичнија сарадња са земљама нашег бившег живота, односно негдашњег југословенског простора и суседним државама. Поред тога, већ сам говорио о циљу да Србија буде у свету и Европи, а не мимо њих. А најлепши и најбржи пут јесте управо култура. Шта ћемо предузети? Репрезентовати наше културно стваралаштво и баштину. Рецимо, обновити уговоре и споразуме о културној сарадњи. Има неких који датирају из педесетих и шездесетих година. И не само то. Из досадашњег искуства, односно разговора са више од десет амбасадора увиђам још више него раније колико се не само најлакше и најлепше него и, ако тако могу рећи, најсуштинскије кроз културу комуницира са светом. Култура је пречица до циља.

• Да ли балетски играчи могу да очекују решење бенефицираног радног стажа и шта ћете урадити по питању националних пензија?

– Мислим да бенефицирани радни стаж јесте решење за балетске играче. Разговарао сам са сарадником за стваралаштво Иваном Димић о могућностима усаглашавања таквог става са законом. Што се националних пензија тиче, комисије постоје. Министарство културе ће се, наравно, ангажовати у оквиру својих могућности и надлежности. Регулатива није до краја јасна по питању броја оних којима припада. Да ли се тај број креће око 150, да ли ће следеће године бити већи или не, шта и како када је број заслужних већи од могућности фонда... А камо лепе среће да га уопште и нема, да људи могу нормално добијати своје заслужене пензије и од њих достојанствено живети.

• Да ли подржавате идеју издавача за формирање националног центра за књигу који би бринуо о писаној речи

– Свакако да подржавам бригу о писаној речи. Кад говорим о бризи која се тиче издаваштва скренуо бих пажњу и на преводилаштво. Јер, преводилаштвом представљамо нашу књижевност у свету.

• Када ће бити уведен ред у наша филмска збивања, што подразумева доношење Закона о кинематографији? Хоћете ли и Ви користити своја дискрециона права као многи пре

– Постоји предлог Закона о кинематографији. Чека се да прво буде донет закон о култури. Постоји могућност да Закон о кинематографији ипак може ући у процедуру пре него што закон о култури буде донет. У том случају убрзо ћемо постојећи предлог пустити у процедуру.

Користим она права која су законом дозвољена министрима.

• С обзиром на то да сте изјавили да се нећете одрећи својих улога, али и да нећете одбијати нове улоге, да ли, можда, очекујете оптужбе, односно прозивке за сукоб интереса?

– У природи је глумца да увек тежи различитим глумачким задацима и изазовима. Прихватање или одбијање нових улога зависиће у великој мери од времена. А сукоб интереса законски не постоји код уметника, научника.

--------------------------------------------------------------------------

Министар на сцени

Недавно сте изјавили да је глума уметност, а политика вештина. Како се као министар културе увече осећате у неком од ликова које играте у позоришту? Како Вас публика доживљава? Да ли је сада аплауз јачи?

– Публика је паметнија него што се то понекад чини или мисли. Када сам на сцени они заједно са мном и осталим јунацима датог комада пролазе кроз све фазе и нивое представе. Нисам приметио никакву разлику и не мислим да ме ико другачије гледа. А не знам шта би ми више сметало – да ми аплаудирају више зато што ме виде као министра или да ми због тога пребацују што сам на сцени.

--------------------------------------------------------------------------

Нема приоритета, све је важно

Настојаћете, наглашавате, да будете праведни. Да гледате подједнако на све гране уметности. Многи сумњају да ће позориште и филм, ипак, имати приоритет?

– Надавно сам и на пијаци имао важну, глумачким жаргоном речено, индикацију. Приђе ми једна госпођа, поздрави ме и значајно упита: "Министре, шта ћете урадити са библиотекама?". Важно питање, нема сумње. Све има приоритет. На позориште и филм је усмерена већа пажња јавности па могу деловати као посебно третиране области. Јер, то су такозване живе уметности. Немају позориште и филм посебан приоритет зато што сам ја глумац. А мислим да кад већ постоји добра кинематографија у овој земљи не треба је саплитати. Напротив.