Примао две плате – два месеца

Иван Симич, в. д. директор Пореске управе Србије од 1. септембра ове године прима само плату у Пореској управи од 1.325 евра и то пошто му се одбију трошкови стана и путовања, док су његова месечна примања у Словенији износила више од 6.000 евра.

Без хонорара од УНДП, остао је, појаснио је јуче, у јуну ове године пошто је Агенција за борбу против корупције издала решење да у року од 60 дана мора да прекине уговор који има с тим Програмом Уједињених нација за развој и да се запосли у Пореској управи, јер, како је писала „Политика”, не може по два основа да прима плату. Симич је прихватио став Агенције.

– Тако сам се 1. јула запослио у Пореској управи, а уговор са УНДП сам прекинуо 9. августа што је било у року од 60 дана. То значи да сам у јулу и августу 2013, дакле, само два месеца, примао плату и хонорар од УНДП, а од 1. септембра примам само плату, каже Симич.

Од септембра 2012. до 31. јануара ове године, он је, каже, био саветник министра и примао хонорар од УНДП. На место в.д. директора Пореске управе именован је 1. фебруара и то без плате, јер је и даље примао хонорар од УНДП.

– Моја просечна примања, по одбитку пореза, доприноса, трошкова боравка и путовања, јер сам их плаћао сам, од августа 2012. до краја истог месеца 2013. износила су 1.675 евра, објаснио је он.

Упитан зашто остаје у Србији с платом готово пет пута нижом него што би имао у Словенији, Симич у шали каже „и жена ме то пита”, додајући да је разлог његовог доласка у Србију на мања примања, професионални изазов да ту службу унапреди, по угледу на Пореску управу Словеније, на чијем је челу био од јануара 2006. до јула 2008. године.

После свега директор ће до краја године донети одлуку да ли му се исплати да и даље буде на тој функцији, имајући у виду да му је плата доста мања него што зарађују директори других пореских управа у Европи, и него што је зарађивао у Словенији.

Он је истакао да је пред Пореском управом Србије, као и другим државним органима, велики посао борбе против сиве економије. Проблем у контроли наплате попреза је, према његовим речима, мали број пореских инспектора, свега 600, а потребно је бар 1.500. Обједињена наплата пореза и доприноса, која је требало да стартује 1. јануара, биће одложена до 1. марта, на инсистирање великих система попут ЕПС-а, Републичког завода за статистику, МУП-а и осигуравајућих кућа, који нису спремни да 11 образаца замене једном пореском пријавом, која ће се предавати искључиво електронским путем одмах од нове године. С тим што ће фирме које су спремне да крену у обједињену наплату од 1. јануара моћи то да ураде.

Да би одлагање обавезе подношења једне пореске пријаве било у складу са законом Скупштини Србије биће достављен амандман на измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији, који је у сету финансијских закона.

Упитан зашто је дошло до пада наплате пореза, он је рекао, да је тешко рећи зашто је тачно наплата у паду, те да постоји више разлога. Лоша економска ситуација, односно пад потрошње, чињеница да грађани не узимају рачуне, и да то не зависи само од директора Пореске управе.

Симич је навео да су сви највећи порески дужници, више од 53.000 њих, блокирани, и да и то има утицаја на наплату пореза, иако се средства редовно скидају са њихових рачуна када има било какве уплате.

Када се ради о унакрсној контроли имовине и прихода пореских обвезника, он је подсетио да је 3.769 њих пријавило имовину вреднију од 35 милиона динара, и да се тренутно контролишу они за које је утврђено да имовину нису пријавили. Има их око 600.

Симич је истакао и да су неосноване тврдње да увођење он-лајн фискалних каса неће побољшати наплату пореза и напоменуо да је поништен тендер за набавку одговарајуће опреме за почетак тог система, јер закон још није готов.