Претње новинарима уплашиле читаоце

Многи читаоци су били изненађени, а неки и уплашени када су уз јучерашњи примерак „Политике” добили „претеће писмо” које је убачено у део тиража. Наравно, није у питању претња дистрибуирана преко нашег листа, већ је реч о кампањи против насиља над новинарима Комисије за истраживање убистава новинара и Канцеларије за слободу медија ОЕБС-а.

У склопу кампање у дневним листовима „Политика”, „Блиц” и „Данас” објављене су писма у ковертама без ознака, са аутентичним претећим порукама упућеним новинарима, са циљем да се јавности скрене пажња на претње са којима се суочавају новинари у свом раду.

– Постоји велика апатија у друштву, незаинтересованост. Да смо ставили на коверти да је реч о кампањи не би нико прочитао текст, никога не би дирнула порука из текста, нико не би размислио какви су то људи који шаљу такве поруке и нико не би сазнао како је новинару који се свакодневно са тим сусреће и како је оним колегама који су претрпели насиље. Често се код нас каже да сваком разумевању, помирењу мора да претходи прво узнемирење. Верујем да ће резултат у много већем обиму бити емпатија и разумевање него неки бес и љутња. Ја се извињавам свима коју су се узнемирили, али ко ће се извинити новинарима и уредницима који су константно изложени претњама и насиљу, данас много више него икад, јер су се комуникације убрзале и никада није било више платформи преко којих се шире претње – каже Веран Матић, председник комисије.

Ипак, неки читаоци су били озбиљно забринути, па је ова шокантна кампања, у мањим размерама наравно, подсетила на радио-драму Орсона Велса, која је 1938. године изазвала панику у САД због наводне инвазије Марсоваца.

Као што су тада људи веровали радију као медију и нису очекивали тако уверљиву емисију са драматичним укључивањем „репортера”, тако су и неки наши читаоци, ненавикнути на шокантне кампање, поверовали да је „претеће писмо” упућено управо њима.

А било је, заиста, незгодних ситуација, сазнали смо у разговору са читаоцима који су се јавили секретаријату редакције. Једна читатељка је купила „Политику”, а по уласку у зграду у којој станује узела је пошту из сандучета.

Када је ушла у стан, у руци је имала више коверти, није била сигурна да ли је „претеће писмо” убачено у сандуче или га је добила уз новине. Средовечни Београђанин позвао је нашу редакцију, распитујући се о чему се ради, уместо своје старије мајке која је била узнемирена и није могла да говори о томе.

Многи су се враћали на киоске да провере да ли је писмо убачено и у друге новине, чули смо и да су неке продавачице вадиле писма из новина да би избегли враћање муштерија и распитивање о чему се ради.

Једна читатељка је са писмом отишла у Полицијску станицу „Стари град”, у близини „Политике”. Пријавила је претњу, а дежурни полицајци су јој рекли да ће тај случај „размотрити”.

Узнемирени читаоци су звали и ТВ Студио Б, а колеге нашу редакцију распитујући се о чему је реч. Вероватно ће бити и оних који ће схватити да им није упућена претња тек када буду читали овај текст.    

Кампања подршке новинарима везана је за иницијативу УН „Борба против некажњивости убистава новинара и насиља над новинарима и медијским радницима”. Комисија за истраживање убистава новинара први је институционални одговор на ову УН иницијативу и може постати модел за сличне ситуације у свету.

– У оквиру кампање правимо „Хронику претњи”, као међународни пројекат у оквиру којег ћемо прикупити претње које су добијали новинари. Тако сабране претње у тој својеврсној хроници предаћемо генералном секретару УН Бан Ки Муну одакле је кренула иницијатива против некажњивости насиља над новинарима. Поводом ове кампање коју је про боно осмислила агенција „Сачи енд Сачи” (Saatchi & Saatchi), комисија покреће и сајт www.istina.co.rs на којем ће се налазити подаци о убијеним новинарима и медијским радницима који се налазе и у мандату рада комисије. Отворен је позив свим редакцијама и новинарима да се придруже у овој кампањи и доставе податке о претњама и актима насиља према редакцији и новинарима како бисмо саставили комплетну Белу књигу о претњама и насиљу над новинарима у 2013. години – каже Матић.

Огњеновић: Кад неком прете, нико неће да се меша

До „Политике” је дошла и драматург Вида Огњеновић, која је и сама била изненађена писмом које је пронашла у „Политици”, али је дала снажну подршку акцији.

– Била сам шокирана, јер сам и сама добијала претећа писма деведесетих. Морам признати да сам се мало уплашила, размишљала сам да ли је можда нека грешка. Вратила сам се на киоск, показала сам писмо продавачици која се чудила зашто претурам новине. Она је почела да се правда речима да нема ништа с тим, да треба питати „Политику” о чему се ради. У ствари, то је типична реакција када неко добија права претње, други не желе да се мешају у то. Када сам видела да се и у другим примерцима „Политике” налази писмо, моја прва реакција био је бес што сам „загризла удицу”. Питање је да ли је оваква шок кампања најбоље решење, али акција има смисла. Сваки корак ка томе да се стави тачка на претње новинарима, о убиствима да и не говорим, има смисла – каже Вида Огњеновић. 

У страху нема слободе штампе

Главна и одговорна уредница „Политике” Љиљана Смајловић објашњава зашто је „Политика” учествовала у акцији ОЕБС-а.

„Новинари у Србији свакодневно су мета претњи, напада и застрашивања. Грађани се варају ако мисле да се то њих не тиче, да је то посао полиције и новинарских удружења. Нама не прете због нас, већ због вас: не ућуткују они нас, него желе да заплаше вас, наше читаоце. Нема слободе штампе тамо где новинари раде у страху, беди или корупцији. Жао ми је читалаца који су се уплашили због анонимних претњи у белој коверти коју су јуче нашли у „Политици”, али их молим да се солидаришу са новинарима. Српска јавност мора да зна да је Србија земља у којој убице новинара остају некажњене и још прете. Ако јавност неће новинарску самоцензуру, нека нам пружи јасну подршку”, каже Смајловићева.

Када смо заједно, не могу нам ништа

Словеначки режисер Јернеј Лоренци, ком је у редакцији „Политике” уручена награда за најбољу представу на Битефу, рекао нам је: „Подржавам акцију ’Политике’. Моје искуство са прошлогодишњих протеста грађана у Марибору јесте да само заједно можемо нешто да урадимо. Без солидарности грађана нема ни нас уметника, ни вас новинара. Када смо сви заједно, не могу нам ништа.”

Читаоци ће нас разумети

Прочитао сам писмо и пре него што је инсертовано у новине које уређујем и у њему сам препознао претње које су мени и мојим колегама новинарима стизале са разних адреса, кад год смо храбрије истраживали теме корупције, криминала...

Зато смо у нашој компанији и проценили да је добро да учествујемо у кампањи Комисије за истраживање убиства новинара, иако је она циљано шокантна. Искрено се надам да ће читаоци који су се осетили повређени, сада боље разумети у каквом су положају новинари који скоро свакодневно добијају такве поруке, каже за „Политику” Веселин Симоновић, главни уредник „Блица”.

М. Галовић

---------------------------------------------

Кампања против претњи новинарима

Београд, 6. децембра (Бета) - Комисија за истраживање убистава новинара и Канцеларија за слободу медија ОЕБС а из Беча покренула је кампању против претњи и насиља над новинарима, рекао је Веран Матић, председник Комисије за истраживање убиства новинара.

„Јутрос смо у листовима Блиц, Политика и Данас објавили у коверти, онако како то нама стиже анонимно, текст у којем се налазе аутентичне претње које смо добијали протеклих година, како бисмо грађанима представили у каквим условима раде сами новинари и како би сами осетили ту врсту претњи и пресију које постоје свакодневно према онима који се баве истраживачким новинарством”, рекао је Матић агенцији Бета.

Наводећи да је циљ рада Комисије коју предводи да се смањи број претњи новинарима и да се разоткрију покушаји атентата и да буду откривене убице троје новинара, Матић је рекао да се кампањом жели да се „још једном узнемири јавност овом темом”.

Кампања је покренута и поводом иницијативе УН за борбу против некажњивости убистава новинара и насиља над новинарима и медијским радницима.