Алијанса против европских интеграција

Европска комисија упозорила је пре неколико недеља да се најљући противници европског јединства окупљају под плаштом Европске слободарске алијансе (ЕАФ), под вођством Слободарске партије Аустрије и француског Националног фронта.

Почетком минуле недеље, немачка фондација „Конрад Аденауер” је дала други знак за узбуну. У студији посвећеној покушајима концентрације странака крајње деснице, фондација је упозорила да би после пролећних избора сваки четврти посланички мандат у Европском парламенту (ЕП) могао да припадне представницима екстремне деснице, ултрадесних популиста и евроскептика.

Прогноза о 25 одсто посланичких мандата за противнике ЕУ не односи се на затворени круг ултрадесничара, као што је то случај са социјалдемократима, народњацима, или Зеленим. Странкама екстремне деснице, међутим, придаје се кључни значај у окупљању и предвођењу осталих странака које се противе безусловном срастању националних држава у ЕУ.

Тако је у предрачунима фондације узет у обзир шаролики збир потенцијалних посланичких кандидата, од оних из протестних странака попут немачке АфД која се залаже за иступање Берлина из еврозоне, преко популиста попут италијанског комичара Бепа Грила, лидера покрета Пет звезда, које би од иницијативе до иницијативе, од закона до закона, могле да се сврстају на страну екстремне деснице.

Странке окупљене око ЕАФ управо раде на томе. Међу њима су белгијски Вламс беланг (Фламански интерес), холандска Партија за слободу, литвански Ред и правичност, Шведски демократи,  француски Национални фронт, италијанска Лига за север, словачка десница и аустријски слободари. Убрзано припремају оснивање посланичког клуба ЕАФ који до сада није могао да се конституише, јер посланички клуб, фракција, мора да има најмање 25 посланика из странака седам земаља чланица ЕУ. Седмоструко јединство није остварено, због различитих гледања на постављање према Бриселу. Једни не желе пакт са странкама које предлажу радикално решење мигрантског проблема. Други не желе савез са странкама које су се „окитиле” догмом неонацизма. Сви заједно имају различита гледишта на то – колико европског заједништва је допустиво.

Присталице даљег европског зближавања посебно брине нова иницијатива десничара, покренута не би ли се сродне партије приказале као грађанске и демократске. На недавном састанку у Бечу, лидер аустријских слободара Хајнц Кристијан Штрахе и идеолог француског Националног фронта Лудовик де Дан су се договорили да више не оспоравају постојање ЕУ у начелу. Сада се залажу за заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ, али траже да се све остале принадлежности врате у националне оквире – слично британским иницијативама.

Критичари екстремне деснице, уз оспоравање прихватљивости њихове идеологије, замерају ЕАФ да „њихово попуштање представља само тактичку варку”, по оној да вук длаку мења... Као доказ да алијанса ништа добро не жели ЕУ, подсећају на историјат настанка ЕАФ.

Алијанса је основана у децембру 2010. године, захваљујући преговорима који су отворени шест месеци раније. Оживела ју је Слободарска партија Аустрије, уз свесрдну помоћ Москве, односно партије Јединствена Русија. На иницијативу слободара и уз гостопримство италијанске Лиге за север окупило се неколико странака у Кортини д’Ампецо, у Доломитима. Учествовали су представници италијанске Лиге за север и неофашистичке странке унуке Бенита Мусолинија, данска тада владајућа десница, белгијски Вламс беланг, француски Национални фронт и, наравно, аустријски слободари.

Заслуга за успех тадашњег састанка приписује се Штрахеу. Претходно је обишао пола Европе, убеђујући лидере сродних странака да крену у заједнички подухват. После састанка у Кортини, Штрахе је отпутовао у Москву, а по повратку најавио конституциони састанак „средњоевропске иницијативе отаџбинских партија”.

-----------------------------------------------------------

Слободари за Косово у Србији

Председник Србије Томислав Николић својевремено је потписао пакт о сарадњи са Европском слободарском алијансом у Бечу – пре свега због залагања аустријских слободара за решење косовског проблема позитивно по Србију. Слободари једини од аустријских парламентарних странака имају доследан став да се сувереној држави не сме отимати њена територија. Тек недавно, лидер слободара Хајнц Кристијан Штрахе је, као један од ретких европских политичара, критиковао изјаву турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана, по којој је Турска – Косово, а Косово – Турска.

„Турска није Косово и Косово није Турска”, поручио је лидер слободара Ердогану и додао да он (Ердоган) поново има територијалне претензије у Европи... „Турска није део Европе и само један најминималнији део (континента) на југоистоку припада Турској. Пре више векова смо се борили за такве границе и тако ће увек остати.”