Градоначелник који верује у моћ похлепе

Није само плава тршава коса што му пада преко очију нешто што Бориса Џонсона разликује од већине неупечатљивих британских политичара. Наметнуо се личношћу и шармом, навиком да улицама Лондона крстари на бициклу и с времена на време тако искритикује Дејвида Камерона као да је овај вођа лабуриста, а не Џонсонов страначки шеф у Конзервативној партији и премијер Велике Британије.

Као неко ко нема длаке на језику, Џонсон је радо виђен гост и у медијима, али је недавно упао у њихову замку – један радијски водитељ поставио му је три питања са стандардног теста за мерење интелигенције. Торијевац са дипломама Итона и Оксфорда није одговорио ни на једно.

„Узмите две јабуке из чиније са три јабуке. Шта имате?”, питао га је новинар.

Нетачно је одговорио да има једну јабуку јер је тачан одговор био – две. После првог пеха и другог неуспешног покушаја, градоначелник није ни хтео да проба да одговори на питање: „Синоћ сам легао у осам сати и навио сат да звони у девет ујутру. Колико ћу сати спавати?”

А како је уопште дошло до тога да је Џонсонова интелигенција стављена на пробу?

Он је у једном недавном говору у част сећања на конзервативну премијерку Маргарет Тачер казао да чланови друштва не могу бити једнаки јер имају различите нивое интелигенције. Још сликовитије, истакао је да неки људи не могу да успеју у животу јер су – глупи. Гвоздена Леди би вероватно пљескала, али су га зато либерални листови попут „Гардијана” дочекали на нож, а посебно онај део у којем се каже да је „похлепа економски подстицајна”.

Многима је говор парао уши јер је исувише зазвучао на реплику Гордона Гека у филму „Волстрит”. Камерон је казао да неће коментарисати ове изјаве, док је министар финансија Џорџ Озборн додао да он лично никада не би употребио једну такву језичку конструкцију. Потпредседник владе Ник Клег из редова либералних демократа надовезао се речима да Џонсона одликује „безобзирни елитизам”.

Џонсон заиста има елитно порекло: прадеда му је био министар у влади Отоманске империје. Деда је морао да дође у Енглеску и том приликом је променио презиме, а отац му је већ био важан торијевац. Али Џонсона становници Лондона виђају како на бициклу долази на посао, где се уредно љубазно јави чак и практикантима и страним посетиоцима које уопште и не познаје.

Џонсон је први пут постао градоначелник 2008, да би прошле године био поново изабран. Тада је јавно објавио своју финансијску карту и дао пример осталим политичарима. Недавно је позвао Камерона и Озборна да објаве колики порез плаћају и да ли га плаћају редовно јер би грађани волели да знају да ли они који креирају пореску политику уредно измирују обавезе према држави.

Многи у њему виде новог премијера Велике Британије. Ако је и тако, Џонсон очигледно више игра на карту своје личности него на карту страначке подршке и помоћи садашњег председника владе. Наиме, за рат у Ираку је казао да је био „катастрофа” и да се нада да неће бити још једне, алудирајући на то што је Даунинг стрит летос намеравао да са Вашингтоном бомбардује Сирију. Такође је изјављивао и да не види зашто би трансатлантски партнери наоружавали сиријске побуњенике који врше најстрашније злочине. Када су европске државе и његова влада са Камероном на челу 2011. бомбардовали Либију, питао се како ће оружани напад демократизовати ову земљу после Гадафија. Јавно је говорио да бомбе не могу од наоружаних побуњеника без икаквог искуства у вишестраначком животу да направе лидере демократског друштва.

Нису ретки они који оцењују да градоначелник није штетио свом рејтингу када је говорио о оправданости друштвене неједнакости, јер се свакако није обраћао гласачима лабуриста. Ипак, он је касније додао да је његова изјава погрешно протумачена. Оно што је наводно хтео да каже јесте да је лоше што су разлике између сиромашних и богатих порасле у последњих 20 до 30 година, посебно када се зна да и неки изузетни појединци не могу да се попну на социјалној лествици. Такође је објаснио и да је „неједнакост подношљива” ако су збринути „они који не могу да се такмиче” и ако је „способним људима” дозвољено да успеју.