Gradonačelnik koji veruje u moć pohlepe

Nije samo plava tršava kosa što mu pada preko očiju nešto što Borisa Džonsona razlikuje od većine neupečatljivih britanskih političara. Nametnuo se ličnošću i šarmom, navikom da ulicama Londona krstari na biciklu i s vremena na vreme tako iskritikuje Dejvida Kamerona kao da je ovaj vođa laburista, a ne Džonsonov stranački šef u Konzervativnoj partiji i premijer Velike Britanije.

Kao neko ko nema dlake na jeziku, Džonson je rado viđen gost i u medijima, ali je nedavno upao u njihovu zamku – jedan radijski voditelj postavio mu je tri pitanja sa standardnog testa za merenje inteligencije. Torijevac sa diplomama Itona i Oksforda nije odgovorio ni na jedno.

„Uzmite dve jabuke iz činije sa tri jabuke. Šta imate?”, pitao ga je novinar.

Netačno je odgovorio da ima jednu jabuku jer je tačan odgovor bio – dve. Posle prvog peha i drugog neuspešnog pokušaja, gradonačelnik nije ni hteo da proba da odgovori na pitanje: „Sinoć sam legao u osam sati i navio sat da zvoni u devet ujutru. Koliko ću sati spavati?”

A kako je uopšte došlo do toga da je Džonsonova inteligencija stavljena na probu?

On je u jednom nedavnom govoru u čast sećanja na konzervativnu premijerku Margaret Tačer kazao da članovi društva ne mogu biti jednaki jer imaju različite nivoe inteligencije. Još slikovitije, istakao je da neki ljudi ne mogu da uspeju u životu jer su – glupi. Gvozdena Ledi bi verovatno pljeskala, ali su ga zato liberalni listovi poput „Gardijana” dočekali na nož, a posebno onaj deo u kojem se kaže da je „pohlepa ekonomski podsticajna”.

Mnogima je govor parao uši jer je isuviše zazvučao na repliku Gordona Geka u filmu „Volstrit”. Kameron je kazao da neće komentarisati ove izjave, dok je ministar finansija Džordž Ozborn dodao da on lično nikada ne bi upotrebio jednu takvu jezičku konstrukciju. Potpredsednik vlade Nik Kleg iz redova liberalnih demokrata nadovezao se rečima da Džonsona odlikuje „bezobzirni elitizam”.

Džonson zaista ima elitno poreklo: pradeda mu je bio ministar u vladi Otomanske imperije. Deda je morao da dođe u Englesku i tom prilikom je promenio prezime, a otac mu je već bio važan torijevac. Ali Džonsona stanovnici Londona viđaju kako na biciklu dolazi na posao, gde se uredno ljubazno javi čak i praktikantima i stranim posetiocima koje uopšte i ne poznaje.

Džonson je prvi put postao gradonačelnik 2008, da bi prošle godine bio ponovo izabran. Tada je javno objavio svoju finansijsku kartu i dao primer ostalim političarima. Nedavno je pozvao Kamerona i Ozborna da objave koliki porez plaćaju i da li ga plaćaju redovno jer bi građani voleli da znaju da li oni koji kreiraju poresku politiku uredno izmiruju obaveze prema državi.

Mnogi u njemu vide novog premijera Velike Britanije. Ako je i tako, Džonson očigledno više igra na kartu svoje ličnosti nego na kartu stranačke podrške i pomoći sadašnjeg predsednika vlade. Naime, za rat u Iraku je kazao da je bio „katastrofa” i da se nada da neće biti još jedne, aludirajući na to što je Dauning strit letos nameravao da sa Vašingtonom bombarduje Siriju. Takođe je izjavljivao i da ne vidi zašto bi transatlantski partneri naoružavali sirijske pobunjenike koji vrše najstrašnije zločine. Kada su evropske države i njegova vlada sa Kameronom na čelu 2011. bombardovali Libiju, pitao se kako će oružani napad demokratizovati ovu zemlju posle Gadafija. Javno je govorio da bombe ne mogu od naoružanih pobunjenika bez ikakvog iskustva u višestranačkom životu da naprave lidere demokratskog društva.

Nisu retki oni koji ocenjuju da gradonačelnik nije štetio svom rejtingu kada je govorio o opravdanosti društvene nejednakosti, jer se svakako nije obraćao glasačima laburista. Ipak, on je kasnije dodao da je njegova izjava pogrešno protumačena. Ono što je navodno hteo da kaže jeste da je loše što su razlike između siromašnih i bogatih porasle u poslednjih 20 do 30 godina, posebno kada se zna da i neki izuzetni pojedinci ne mogu da se popnu na socijalnoj lestvici. Takođe je objasnio i da je „nejednakost podnošljiva” ako su zbrinuti „oni koji ne mogu da se takmiče” i ako je „sposobnim ljudima” dozvoljeno da uspeju.