Лекари под моралном анестезијом II

Од 1. јануара 2009. године биће укинуто право на допунски рад лекара, али се од лекара неће тражити да се определе за државну или приватну службу.

Др Милена Јауковић, доскорашњи секретар Етичког комитета Српског лекарског друштва, каже да је овакво ново решење Министарства здравља изнуђено и непромишљено. Она наглашава да је понуђено решење чак лошије од претходног, као и да највише губе пацијенти, јер систем "четири сата овде, четири онде" није праведан.

– Сваки човек има права да ради онолико колико може, па и лекари. У основи свега је зарада и због тога је потребна боља контрола рада лекара. Није добро то што поједини лекари шаљу пацијенте из државне клинике у своју приватну ординацију, али решење видим у потписивању уговора између приватних и државних клиника и контролисању који је лекар колико и где радио ког дана – нагласила је др Јауковић.

Спорни допунски рад је регулисан чланом 199. Закона о здравственој заштити у којем пише да је сваком запосленом дозвољено да, под одређеним условима, обавља допунски рад код свог или другог послодавца.

Иако се плаше да о томе јавно говоре, неки лекари тврде да се слање пацијената из чекаонице државне установе у приватну ординацију одиграва пред њиховим очима и да се томе тешко може стати на пут. У клиничко-болничким центрима у Београду, посебно на одељењима гинекологије, офталмологије и кардиологије, "карту" за улазак пацијента у ординацију преко реда представља познанство са лекаром који га већ лечи у својој приватној ординацији, али у којој нема услова за озбиљнији медицински третман. Тако се болеснику наплаћују и оне услуге за које је он издвајао новац преко Завода за здравствено осигурање...

Рупе у закону одлично користе и они лекари који имају ангажмане са фармацеутским кућама, које им плаћају путовања и предавања, а ови заузврат прописују њихове лекове.

– Неки доктори су на платном списку фармацеутских кућа, јер има много лекова који морају да се пласирају на тржиште. Најчешће се иде преко еминентних доктора, чије се мишљење уважава. Јавна је тајна да се докторима само за изговорено име лека плаћа – сматра др Јауковић.

Др Драшко Карађиновић, портпарол Друштва приватних лекара и стоматолога, каже да је неопходно покренути иницијативу у Скупштини Србије за измену закона и да се треба залагати за раздвајање државне и приватне лекарске праксе.

– Имамо закон који поништава сваку етику. Не могу лекари да раде на две столице – да раде у државној установи и да шаљу пацијенте у ординацију где више зарађују – тврди Карађиновић.

Др Невенка Димитријевић, пи-ар Синдиката лекара и фармацеута, каже да је тачно да је "здравствено тржиште" у хаосу, али да нико не може да присиљава пацијенте да иду код приватника.

– Нико их "не тера бичем" да иду у ординације у приватном власништву. Уврежено је мишљење да је тамо боља услуга, што није увек тачно. И пацијенти и лекари ће бити задовољнији тек онда када доктори буду имали висока примања од којих може да се живи. Приватна клиника мора да има потписан договор са државном да уколико се нешто непредвиђено догоди може да превезе пацијента у државну болницу у року од пола сата – рекла је Димитријевићева.
Д. Давидов-Кесар

--------------------------------------------------------------------------

Одлука о "Децедри" почетком јесени

Трећи општински суд у Београду требало би до почетка јесени да утврди да ли је петоро осумњичених лекара приватне београдске клинике "Децедра" одговорно за смрт Јелице Радовић (19) која је, у септембру прошле године, умрла после операције чукљева у овој здравственој установи. Према речима Гордане Чолић, трећег општинског тужиоца, до завршетка истраге требало би да буду саслушана још два сведока. После овога тужилаштво ће, како је најавила Чолићева, затражити да се обави и судско вештачење.

– Планирано је да преостали сведоци, који могу да буду веома важни за доношење одлуке о подизању оптужнице, буду саслушани током овог и наредног месеца – наводи Чолићева за "Политику". – Пошто "заврши" са предвиђеним сведоцима, тужилаштво ће од суда затражити да се обави и вештачење о поступцима лекара који су били ангажовани на операцији Јелице Радовић.

Захтев за покретање истраге против петоро осумњичених уследио је готово пет месеци после смрти девојке, јер је тужилаштво дуже од два месеца чекало извештај комисије Министарства здравља о ванредном прегледу рада "Децедре". Због сумње да су одговорни за смрт Радовићеве, Четврти општински суд у Београду је, на захтев тужилаштва, покренуо истрагу против хирурга Славка Томића, његовог асистента Ненада Дакића, анестезиолога Миодрага Стојановића и Оливере Јеремић и медицинске сестре Мирјане Миливојевић. Сви они су, током досадашњег тока поступка, саслушани код истражног судије.

– По окончању истраге списи предмета ће бити достављени тужилаштву који ће после њиховог разматрања утврдити има ли елемената за подизање оптужнице против осумњичених – навела је Чолићева.

Према још незваничним информацијама, Јелица Радовић после операције у "Децедри" превезена је у Ургентни центар где је умрла од сепсе коју је добила после операције чукља.

Случај Јелице Радовић, нажалост, није први који је "Децедру" довео на ступце црне хронике. Наиме, крајем марта 2004. Драгослав Вукајловић, лекар ове приватне клинике, осуђен је у Трећем општинском суду у Београду на годину дана затвора због несавесног лечења Зорана Матића.
М. Дерикоњић