Гугл и Мајкрософт траже да се обузда НСА

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Осам технолошких џинова Америке основали су уједињени фронт, својеврсну коалицију, да би лобирали за обуздавање шпијунских активности Националне безбедносне агенције (НСА) према њихових корисницима, али и да би поправили сопствени имиџ нарушен серијом открића да су своје базе података стављали увид тајним службама.

Предвођена „Гуглом” и „Мајкрософтом”, ова групација укључује још и „Епл”, „Фејсбук”, „Твитер”, „Јаху”, „Линкедин” и АОЛ. Они су упутили заједничко писмо председнику Бараку Обами и Конгресу, а у форми огласа преко целе стране у водећим листовима, као што су „Њујорк тајмс” и „Вашингтон пост”, и на неким интернет порталима („Политико”), са својим главним захтевима упознали су и јавност.

„Ми разумемо да је дужност влада да штите своје грађане”, наводи се у том отвореном писму, „али летошња открића указују на хитну потребу реформе праксе надзора широм света. У многим земљама равнотежа је превише поремећена у корист државе, а на штету права појединца – права која су света у нашем уставу. Ово подрива слободе које сви славимо. Време је за промене.”

Пада у очи да су компаније које су се овим поводом удружиле велики пословни конкуренти, па овај потез указује да све трпе штету после лавине открића која је кренула прошлог јуна, када је бивши сарадник НСА Едвард Сноуден побегао из земље са хиљадама документа о шпијунирању грађана и појединих политичких лидера, што је запањило не само америчке противнике него и савезнике.

Технолошка коалиција је основала и посебан веб-сајт на којем су у пет тачака изнети принципи реформе. То су ограничавање овлашћења влада да принудом од интернет оператера траже податке о корисницима интернет сервиса, да се ти подаци затим не захватају „навелико”, тражи се „строги” надзор ових активности од стране независних судова, транспарентност владиних захтева, уважавање слободног протока информација и избегавање конфликата у овој области између националних влада.

Приметно је да је у реченим захтевима именица „влада” у множини, што значи да се амерички технолошки џинови, који су сви редом мултинационалне корпорације, не обраћају само Вашингтону него реагују и на поједине иницијативе у Европи и Латинској Америци да се, због свестране кооперативности са НСА, њима или ограничи деловање, или да се принуде да локални саобраћај обављају искључиво преко локалне интернет инфраструктуре.

У овој акцији, која ће очигледно бити и кампања, овај фронт, међутим, ништа не говори о сопственој алавости кад је реч о личним подацима њихових корисника. Јер и интернет компаније свестрано прикупљају исте оне информације за које су заинтересоване и тајне службе: о активностима сваког појединца на интернету, његовим склоностима и контактима, па чак аутоматски скенирају и електронску пошту, из чега се формирају индивидуални профили за такозвано „циљно оглашавање”. Све наведено је уграђено у пословне моделе који доносе профите мерене милијардама долара.

Због тога се чини да је могућа економска штета, а не одбрана грађанских слобода, главни мотив ове кампање. То је индиректно потврдила и Мелиса Мејер, главна директорка „Јахуа”, у изјави у којој указује да су „недавна открића о владиним шпијунским активностима уздрмала поверење корисника, па је због тога сазрело време да влада САД учини нешто да се оно поврати међу грађанима широм света”.

„Људи неће користити технологију којој не верују, а пошто су владе угрозиле то поверење, на њима је и да помогну да се поврат”, цитирао је „Њујорк тајмс” Бреда Смита, главног правног саветника „Мајкрософта”.

До ове лобистичке офанзиве долази у околностима када је Обама већ најавио да ће ограничити неке аспекте деловања НСА, не износећи, међутим, никакве детаље. Посебна комисија коју је основао у ту сврху свој извештај Белој кући треба да преда до суботе. Такође, Конгрес планира да почетком следеће године на дневни ред стави анализу неколико кључних закона донетих после терористичког удара Ал Каиде 2001, којима су тајним службама дата практично неограничена права.

Независно од најновије иницијативе, интернет компаније су већ почеле да додатно шифрују свој интерни саобраћај, што је од мале вајде у околностима када, налозима тајног суда, морају да излазе у сусрет захтевима НСА.

За очекивати је да ће притисак џинова дати неке резултате, с обзиром на пораст утицаја Силицијумске долине у Вашингтону, где су, после дугог периода држања по страни, ИТ компаније знатно повећале буџете за „куповину утицаја”, како се овде еуфемистички назива лобирање.

Сем тога, оснивачи и челници ових фирма су мултимилијардери, и због тога су пожељни као политички донатори, но сада изгледа схватају да је дошло време да покажу и своје мишиће.