За ЕУ мали, али за нас превелики

Наш јавни дуг од око 61 одсто бруто домаћег производа или двадесетак милијарди евра није тако страшан у односу на многе земље Европске уније, које данас да опет конкуришу за чланство у ту заједницу европских држава не би „прошле” јер не испуњавају тај услов. О томе сведочи податак да 28 држава ЕУ имају заједнички око 6.400 милијарди евра јавног дуга, што је око 70 одсто њиховог огромног БДП-а, процењује Горан Николић, економиста Института за европске студије. Са друге стране, његова процена је и да ће јавни дуг Србије до краја ове године износити око 61 проценат БДП-а.

Наших двадесетак милијарди евра је готово сића у односу на тај укупан дуг ЕУ, али... проблем је у томе што иза те обавезе, по перцепцији страних кредитора, не стоји довољно јака и моћна привреда која би могла без већих проблема да га „испегла” у релативно кратком року.

– На основу тога могли бисмо да кажемо да је проблем са нашим јавним дугом пренаглашен. Али, није баш тако, јер су велики проблем нашег дуга камате. У току 2014. године само за њих ћемо морати да дамо око милијарду евра, а како ћемо и даље морати да се задужујемо требало би да покушамо да променимо кредиторе и дођемо до јефтинијих кредита – објашњава он.

Подаци ММФ показују да су многе државе више задужене од нас. Тако је јавни дуг Немачке већи од 80 одсто БДП-а, Белгије близу сто процената. Међутим, са таквом статистиком увек треба бити обазрив, јер ти подаци откривају само једну страну приче. Веома је битно у каквом је стању економија једне земље и какве су њене могућности, односно да ли ће бити у стању да зајмове уредно враћа. И наравно, веома је важна перцепција међународних кредитора о томе.

Због тога и економиста Иван Николић, сматра да је удео јавног дуга у БДП-у само један од индикатора и да нико од кредитора не суди само на основу тога да ли је неко процентуално презадужен или није.

– То је један од показатеља задужености, а последњу реч увек имају они који су спремни, или нису, да вам и даље финансирају дуг. Веома је важна перцепција инвеститора који одлучују да ли ће да вас прате. Ако они процене да им је то ризично, ми и са само 30 одсто удела јавног дуга у БДП-у можемо имати проблем. Ту су и специфичности сваке економије. Дуг Јапана износи више од 215 одсто БДП-а, а све функционише – каже Иван Николић.

Он закључује да се ми можемо поредити једино са земљама у окружењу и да имамо сличне проблеме као и оне, док Горан Николић истиче да је проблем јавног дуга европски, па су и решења европска.

– Раст јавних дугова је велики проблем европских земаља од почетка светске кризе, а и наш јавни дуг ће наставити да расте. Пали су производња и ниво зарада и сви то покушавамо да надокнадимо задуживањем. Тако смо од почетка 2009. године имали годишњи раст дуга у просеку 2,4 милијарде евра – објашњава Горан Николић.

Међутим, осим ове две стране јавног дуга, ту је и још једна наша специфичност, оцењују наши саговорници. На слику о јавном дугу утиче и наш кредитни рејтинг ББ-Б. Он свима од којих зајмимо поручује да у земљи са тим рангом постоје несигурности у пословању, у области финансија и у привредном окружењу, а што су макроекономска слика и привредна очекивања боља, задуживање је повољније. Због свега тога кредити су за нас скупљи него за неке задуженије, али развијеније и јаче економије.

Задуживање на глобалном тржишту могло да буде скупље, указује Ненад Гујаничић из брокерске куће „Вајзброкер”.

– Наредне године могли би да нас очекују скупљи кредити. Најава промене тог тренда виђена је пролетос и сада је, грубо говорећи, теже задужити се него пре годину дана. Недавно смо емитовали и нове еврообвезнице, па је сада сасвим извесно да је то задуживање било један процентни поен скупље од ранијег – рекао је Гујаничић.

Да подсетимо, „Политика” је недавно објавила и да се Србија задужује 97 евра у секунди, а подаци Министарства финансија показују да је јавни дуг Србије на крају октобра износио 19,3 милијарде евра. То је око 58,5 процењеног БДП-а, односно свега што мислимо да ћемо произвести ове године.