Za EU mali, ali za nas preveliki

Naš javni dug od oko 61 odsto bruto domaćeg proizvoda ili dvadesetak milijardi evra nije tako strašan u odnosu na mnoge zemlje Evropske unije, koje danas da opet konkurišu za članstvo u tu zajednicu evropskih država ne bi „prošle” jer ne ispunjavaju taj uslov. O tome svedoči podatak da 28 država EU imaju zajednički oko 6.400 milijardi evra javnog duga, što je oko 70 odsto njihovog ogromnog BDP-a, procenjuje Goran Nikolić, ekonomista Instituta za evropske studije. Sa druge strane, njegova procena je i da će javni dug Srbije do kraja ove godine iznositi oko 61 procenat BDP-a.

Naših dvadesetak milijardi evra je gotovo sića u odnosu na taj ukupan dug EU, ali... problem je u tome što iza te obaveze, po percepciji stranih kreditora, ne stoji dovoljno jaka i moćna privreda koja bi mogla bez većih problema da ga „ispegla” u relativno kratkom roku.

– Na osnovu toga mogli bismo da kažemo da je problem sa našim javnim dugom prenaglašen. Ali, nije baš tako, jer su veliki problem našeg duga kamate. U toku 2014. godine samo za njih ćemo morati da damo oko milijardu evra, a kako ćemo i dalje morati da se zadužujemo trebalo bi da pokušamo da promenimo kreditore i dođemo do jeftinijih kredita – objašnjava on.

Podaci MMF pokazuju da su mnoge države više zadužene od nas. Tako je javni dug Nemačke veći od 80 odsto BDP-a, Belgije blizu sto procenata. Međutim, sa takvom statistikom uvek treba biti obazriv, jer ti podaci otkrivaju samo jednu stranu priče. Veoma je bitno u kakvom je stanju ekonomija jedne zemlje i kakve su njene mogućnosti, odnosno da li će biti u stanju da zajmove uredno vraća. I naravno, veoma je važna percepcija međunarodnih kreditora o tome.

Zbog toga i ekonomista Ivan Nikolić, smatra da je udeo javnog duga u BDP-u samo jedan od indikatora i da niko od kreditora ne sudi samo na osnovu toga da li je neko procentualno prezadužen ili nije.

– To je jedan od pokazatelja zaduženosti, a poslednju reč uvek imaju oni koji su spremni, ili nisu, da vam i dalje finansiraju dug. Veoma je važna percepcija investitora koji odlučuju da li će da vas prate. Ako oni procene da im je to rizično, mi i sa samo 30 odsto udela javnog duga u BDP-u možemo imati problem. Tu su i specifičnosti svake ekonomije. Dug Japana iznosi više od 215 odsto BDP-a, a sve funkcioniše – kaže Ivan Nikolić.

On zaključuje da se mi možemo porediti jedino sa zemljama u okruženju i da imamo slične probleme kao i one, dok Goran Nikolić ističe da je problem javnog duga evropski, pa su i rešenja evropska.

– Rast javnih dugova je veliki problem evropskih zemalja od početka svetske krize, a i naš javni dug će nastaviti da raste. Pali su proizvodnja i nivo zarada i svi to pokušavamo da nadoknadimo zaduživanjem. Tako smo od početka 2009. godine imali godišnji rast duga u proseku 2,4 milijarde evra – objašnjava Goran Nikolić.

Međutim, osim ove dve strane javnog duga, tu je i još jedna naša specifičnost, ocenjuju naši sagovornici. Na sliku o javnom dugu utiče i naš kreditni rejting BB-B. On svima od kojih zajmimo poručuje da u zemlji sa tim rangom postoje nesigurnosti u poslovanju, u oblasti finansija i u privrednom okruženju, a što su makroekonomska slika i privredna očekivanja bolja, zaduživanje je povoljnije. Zbog svega toga krediti su za nas skuplji nego za neke zaduženije, ali razvijenije i jače ekonomije.

Zaduživanje na globalnom tržištu moglo da bude skuplje, ukazuje Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Vajzbroker”.

– Naredne godine mogli bi da nas očekuju skuplji krediti. Najava promene tog trenda viđena je proletos i sada je, grubo govoreći, teže zadužiti se nego pre godinu dana. Nedavno smo emitovali i nove evroobveznice, pa je sada sasvim izvesno da je to zaduživanje bilo jedan procentni poen skuplje od ranijeg – rekao je Gujaničić.

Da podsetimo, „Politika” je nedavno objavila i da se Srbija zadužuje 97 evra u sekundi, a podaci Ministarstva finansija pokazuju da je javni dug Srbije na kraju oktobra iznosio 19,3 milijarde evra. To je oko 58,5 procenjenog BDP-a, odnosno svega što mislimo da ćemo proizvesti ove godine.