Чубура blues

Један Чубурац мање у дијаспори. Он се, на жалост, није вратио кући, није поново стигао до висина Врачара, тог малог брега на периферији центра Београда, али који је увек био велик на далеком хоризонту снова једног локал-носталгичара. Милану Оклопџићу срце је заћутало тамо где је покушавао да нађе Чубуру на мору – у Калифорнији.
У својој кућној библиотеци не (про)налазим Оклопов "Ca. blues", да подгрејем сећања и "омиришем" књигу коју је наша генерација пила наискап. Само прашине и њеног мириса напретек, али култног "Блуза" нема па нема. Дакле, опет неко није вратио... Нисам баш нарочит библиофил, али зашто баш моја, да га ..., од више од сто хиљада одштампаних књига са овим насловом.

Ова гламурозна бројка све каже. Са тиражом о којем машта сваки писац у Србији – и некад и сад – Милан Оклопџић није се угуравао и умувавао у велики свет књиге. Постао је нека врста београдског литерарног манекена своје генерације, оне која је порасла уз Битлсе и Стоунсе. Град је његова животна и књижевна територија, богато "озелењена" музиком. У средишту тог света је Чубура, чак и када није главни, ни споредни, јунак, нити је на магистралним путевима његових књига и других творевина пера.

Животна путања Милана Оклопџића(1948), који ће једном постати Мика Оклоп, почела је на тој, не само њему чудесној, Чубури а завршила тамо где су се родила деца цвећа – у Сан Франциску. Оклоп није био хипи, али су били неки које је познавао и има нечег романтичног у том његовом животном кругу. Београдска глуварења значајан су део његове младости у којој ће писати прве драме, посебно за радио-сцену. И "Децо, паркирајте се!", радио-емисија на тада млађаној "Двестадвојци", такође спада у Микине ране радове. Средином седамдесетих година, он "пали" за Сан Франциско, на постдипломске студије. У том граду-свецу магистрирао је са славним Семом Шепардом. Какав "погон" за повратак кући, после три америчке године. Своје послове у Београду везао је за ТВ Београд, међутим главни догађај десиће се 1981: из штампе излази његово животно дело "Ca. blues", које је досад доживело девет издања. Наредне године појавиће се нови роман "Видео", оне следеће "Метро", а 1989. "Horseless". И ту је са романима крај, изузмемо ли "Cloned love", написан на енглеском језику.

Када се распадала она бивша земља, Мика Оклоп је поново полетео у ону Чубуру коју запљускује Пацифик. Баш као толики други који су се на крилима сопствених снова расули по земаљском шару. Потресе који су се овде догађали уредно је регистровало и пишчево срце. Ма колико далеко било. С времена на време, свој таленат обилато је просипао по страницама штампе, писао нам је о себи и нама, о свему и свачему, и готово увек кроз те редове промицала је и мајка Чубура, његов лични центар света, на Врачару. Тамо где се родио, где је његова 14. београдска гимназија, где је била "Еуридика", где је... Прочитајте сами! И да мало проширимо ствар: шмек једног Београда остаће да живи у књигама Мике Оклопа, баш и још неких који су и својим ципелама исписивали живот свога града.