Само с Босном плаћања без посредника

Од свих бивших југословенских република Србија само са Босном и Херцеговином има директни платни промет. Тачније, платни промет са БиХ обавља се путем обрачуна на основу Споразума о клирингу међународних плаћања који су 2007. године потписале Народна банка Србије и Централна банка Босне и Херцеговине. Тренутно, у овом међународном плаћању, учествују 24 банке: 19 из Србијеи пет банака из БиХ.

Исти споразум Србија је потписала и са Централном банком Црне Горе, све са циљем да се такође омогући брз, ефикаснији и јефтинији платни промет.Међутим, пословне банке у Црној Гори нису заинтересоване за успостављање директног платног промета са Србијом, који би донео вишемилионску уштеду привреди и грађанима.

Централна банка Црне Горе је септембра 2007. године, након потписивања уговора о плаћању са централним банкама Србије и БиХ, обезбедила сву законску инфраструктуру за укључивање свих црногорских банака у систем клиринга међународних плаћања, чији је оператер НБС.

Међутим, црногорска централна банка нема законског основада банкама наметне обавезу коришћења директног платног промета са иностранством, јер се приступање таквом начину плаћања „заснива на принципу добровољности”.

Црногорске пословне банке платне налоге реализују преко кореспондентских, углавном немачких банака, а директни начин плаћања према пословним банкама у Србији и БиХ искључио би иностране банке и тиме смањио трошкове провизије.

По подацима Српско-црногорског пословног клуба, платни промет између Црне Горе и Србије годишње износи преко 700 милиона евра, а процена је да би искључивањем посредничких банка биле постигнуте уштеде за привреду и грађане од око 10 милиона евра.

У случају БиХ плаћањеиде преко НБС као оператера, а коначно поравнање нето позиција између централних банака обавља се преко Дојчебанке. Предности овог начина плаћања су да се поравнање ради истог дана за уплате до 14 часова, а прималац средстава не плаћа накнаду. Тај трошак се намирује само у банци приликом уплате.

У НБС наводе да се платни промет између Србије и Црне Горе обавља сагласно прописима који регулишу девизно пословање и у складу са међународном банкарском праксом и стандардима, као и са било којом другом земљом у иностранству.Поред могућности плаћања и наплата посредством кореспондентских банака, банке из окружења послове платног промета могу обављати и успостављањем директних кореспондентних и контокорентних односа, у складу са законским одредбама којима је прописано да банке држе девизе код друге банке.

– Народна банка Србије и Централна банка Црне Горе још почетком 2008. године створиле су све неопходне нормативне, организационе, техничке, кадровске и друге претпоставке за учешће банака из Црне Горе у систему међународног клиринга плаћања у еврима, чији је оператер Народна банка Србије. Учесници могу бити све банке које са својом централном банком потпишу уговор о учествовању у обрачуну ових плаћања. То значи да нема сметњи да банке из Црне Горе учествују у овом платном систему, али до сада нису исказале интерес, иако се његовом имплементацијом успоставља ефикаснији и јефтинији платни промет између физичких и правних лица са територија Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.Реализација овог пројекта иницирана је 2007. године од стране гувернера ових централних банака, како би се у оквиру земаља чланица ЦЕФТА смањили трошкови платног промета. С тим у вези, Народна банка Србије извршила је у више наврата презентацију пројекта банкама у Србији и  Црној Гори, као и представницима ЦБ Црне Горе. Дакле, нема сметњи да банке из Црне Горе учествују у овом систему, потребно је само да потпишу са својом централном банком уговор о учешћу – наводе у НБС.