Сви треба да стварају уметност

ИНТЕРВЈУ
Др Бранислав Јаковљевић редовни је професор америчког универзитета Станфорд на којем, од јесени 2006. године, предаје авангардно и експериментално позориште, теорију извођења и критичку теорију. Докторирао је на Катедри за студије перформанса на Њујоршком универзитету на тему "Данил Хармс и појам догађаја у филозофији друге половине двадесетог века". Предавао је на Катедри за драму Њујоршког универзитета. Његови научни текстови о мултидисциплинарним уметностима, европској авангарди касног 19. и раног 20. века и теорији перформанса објављивани су САД, Великој Британији, Шпанији и бившој Југославији.

Пре него што је отишао у Њујорк, Бранислав Јаковљевић је дипломирао на београдском Факултету драмских уметности, радио је као драматург и критичар. Постдипломске студије је завршио на Универзитету Њујорк, где је и докторирао. Иако живи у Америци и бави се дешавањима у тамошњем "перформанс арту", редовно прати и збивања "код куће". Занима га перформанс у ратним сукобима на простору бивше Југославије као и театролошки карактер суђења у Хагу. Због бројних гостовања широм света, кратко се задржава на једном месту. У Србији је био недавно, на један дан.

Дошли сте у Београд да бисте учествовали на трибини поводом књиге "Увод у студије перформанса" Александре Јовићевић и Ане Вујановић. Какви су Вам утисци

Невероватно да је таква грађа објављена на српском. Више пута сам морао да се уштинем док сам је читао, како бих се уверио. Досад нисам држао у рукама радове српских теоретичара на тему перформанса, савременог извођења и начина на који се ови феномени обрађују. Реч је о озбиљном истраживању које нам приближава терминологију, настанак и развој перформанса.

Скоро целокупна литература о перформансу писана је на енглеском језику. Зашто

Перформанс се највише развио у Америци, тамо је настала методологија изучавања авангардне уметности, а перформери су прелазили у теоретичаре и предаваче, тако да су студије извођења процветале у САД. Ричард Шекнер је основао студије перформанса на Њујоршком универзитету 1981. године и од тада креће "бум" теорије перформанса. Због преваге Англосаксонаца у овој области, чак се каже и да су теорије извођења империјалистичка дисциплина.

Колико се амерички студенти интересују за студије модерних извођачких форми

Интересовање је велико. Факултети зарађују много од катедри за перформанс, студије извођења, модеран театар. Универзитети следе логику тржишта, укидају катедре за изучавање класичне театрологије и отварају оне са новијим, модернијим виђењем уметности.

Шта младе Американце привлачи перформансу?

Перформанс је занимљив и као делатност, пракса али и као премет проучавања. Они који се баве извођењем у перформансу су ослобођени стега драмског текста, диктата режисера, имају слободу да експериментишу, креирају, и не обазиру се на правила конвенционалног позоришта. Притом није важан материјални предмет, реквизит и слично већ, људска делатност, извођење као ефикасност. Став је, дакле: не правити ствари већ идеје. Уз то, перформанс се често користи као самостална форма, али постаје и део модерних позоришта и сцена, користи музику, звук, видео-радове, савремену технологију. Све то је јако изазовно.

Како изгледају Ваша предавања

Ова дисциплина не трпи предавање екс катедра. Подразумева се да не убеђујем студенте у своје ставове, да их не доживљавам као шупљине у која треба сипати неко знање. Било би то несувисло, јер је перформанс израз демократизације уметности, он преноси мишљење да сви треба да живе и стварају уметност и да нема ауторитета. Моји часови су отворена дебата, не говорим студентима шта да мисле, већ их подстичем на размишљање и стварање идеја.

Колику популарност ова врста уметности ужива у Америци

Толико да је већ ушао на највеће позоришне сцене и да се перформанси изводе у галеријама које су и те како мејнстрим. Почео је као маргинална уметност, али чини ми се да више није тако. Ову врсту извођења користе и ствараоци арт инсталација и визуелни уметници. Популарност перформанса је у складу са трендом који налаже да се традиционална уметност замењује неконвенционалном културом, у којој није важан предмет уметничког дела, већ идеја, мисао, провокација, порука. Ипак, уметници овог правца се не осећају пријатно у свим срединама. Зато бирају пре Бруклин него Менхетн за живот, рад и извођење својих дела.

Ко су најважнији уметници из ове области

Доајен је "The Wooster group", трупа која је у марту ове године извела неконвенционалну представу "Хамлет", тако да је ова непрепознатљива љубитељима конвенционалног позоришта. Они, и иначе, обрађују класике као што је Јуџин О’Нил, али на савремен начин. Не могу да се начудим што "The Wooster group" још није гостовао на Битефу. Ова група је утицала на настанак најбољих перформанс група, као што су "Elevator Repair Service", "Collapsible Giraffe", "Goat Island" и на "The Builders Association". Једна од најпознатијих светских перформерки је Марина Абрамовић. Она је одржавала перформансе и у њујоршком "Гугенхајму" који је веома, веома мејнстрим настројен, али је она ипак успела да се тамо појави.

Кога издвајате на српској сцени?

Осим Марине Абрамовић, треба споменути и Рашу Теодосијевића и Тању Остојић. Примећујем да у Србији перформанс углавном изводе жене. Разлог за то је што су и оне, као и перформанс, на маргини српског друштва. То их боли. Охрабрују се и крећу да раде.

Студије извођења су, између осталог, тесно повезане и са феминистичким студијама

Да, феминистичке студије су јако утицале на перформанс студије. При изучавању ове области, осврћемо се и на истраживања антропологије, театра, модерног плеса, постиндустријског друштва, постмодерне, затим на америчке студије, студије филма и студије културе.

До каквог сте закључка дошли током изучавања неуметничког перформанса, перформанса у друштву и култури

До таквог да је неестетски перформанс, дакле онај који не схватамо као уметничку форму, свуда око нас, у институцијама, ритуалима, у раду бирократије. Посебно је занимљиво посматрати перформере у системима управљања и на берзи.

-----------------------------------------------------------

Суђење у Хагу као перформанс

Како оцењујете перформанс Хашког трибунала? 

Доста истражујем то поље. Мој следећи пројекат бавиће се суђењима у Хагу. Тамошња судница има све елементе осмишљеног извођења, почевши од сцене и сценографије, костима, односно одора и перика, преко разних извођача до екстремне медијатизације збивања. Отворило ми се ново поље за изучавање – критика права.