Чартери за нервозу

Оно чега су се прибојавали у многим туристичким агенцијама још пролетос, десило се већ на почетку главне туристичке сезоне. Чартер летови касне и по неколико сати, путници остају "заробљени" у аеродромским зградама, а излаз из садашње ситуације тешко се назире. За разлику од ранијих сезона, ове године "Јат ервејз" је једини рентијер авиона на српском туристичком тржишту. Велика прилика за зараду, али и велика одговорност не само према агенцијама, већ пре свега према туристима.

Ранијих сезона на тржишту "чартер услуге" пружали су црногорска компанија "Монтенегро ерлајнс", затим "Авиогенекс" и као први српски нискобуџетни превозник "Центавија". Сада је "Јат ервејз" у ситуацији која веома "мирише на монопол".

Да ли ће бити довољно авиона за ову туристичку сезону, може се видети и из упоређења између закупљених летова "Јат ервејзом" и незваничних процена туристичких менаџера. Према потписаним уговорима, национални авио-превозник током летње сезоне обавиће 682 лета и под претпоставком да у сваком авиону има 140 места, иако је већина са 125 седишта, произлази да ће ове године на одмор поћи око 95.000 туриста.

Процене стручњака указују да се заправо број туриста који се сваке године одлучују на "пакет аранжман авионом" не мења и износи између 105.000 и 120.000. Због тога ту и треба тражити могуће узроке "напрегнутости капацитета".

Многи су процењивали да је за нормално одвијање саобраћаја неопходно изнајмити још две летелице. Управо због могућих кварова и других непредвиђених околности попут брзих евакуација путника.

Да су летњи чартер летови прилика и за велики бизнис у коме учествују туристичке агенције и "Јат ервејз", може се видети и по томе што вредност плаћених авио-карата у оквиру туристичких пакет-аранжмана у просеку износе 170 евра, односно по једном авиону више од 20.000 евра.

Уколико се претпостави да је просечна вредност аранжмана најмање 500 евра, произлази да су у једном авиону путници укупно за своје одморе уплатили око 62.000 евра.

Све ово говори да и агенције и авио-компаније морају знатно више да поведу рачуна о туристима који су им указали поверење. Тим пре што према нашој рачуници укупна вредност аранжмана које ће ове године платити српски туристи премашује 42 милиона евра.

Шта (и када) могу да очекују они туристи који су, на пример, на аеродрому у Анталији чекали девет сати да се укрцају на авион? Или у случају да их је пилот "нежно катапултирао" на аеродром где имају статус нешто бољи од азиланата?

Уколико не постигну договор са агенцијом о надокнади штете, преостаје им да поднесу пријаву Туристичкој инспекцији Србије. Бранкица Бајат, начелница Одељења Београд у Инспекцији, подсећа да је уплаћени аранжман скуп услуга који обухвата превоз, смештај у одабраном хотелу или апартману, трансфере и друге услуге попут пратиоца.

– Када путник склопи уговор о путовању, агенција је дужна да му све услуге које су и предвиђене уговором испуни. Путник не мора да зна шта је агенција договорила са превозником и који је, на пример, то превозник. Агенције су те које бирају и хотелијере и превознике и са те стране имају обавезу. Односно уколико треће лице не изврши услуге, агенција је дужна да путнику надокнади евентуалну штету– истиче Бранкица Бајат.

Реалност је у Србији ипак другачија од законских прописа,  напомиње наша саговорница, јер је ове године "Јат ервејз" једини авио-превозник за чартер саобраћај. Организатор путовања, односно туристичка агенција приликом потписивања уговора са превозником треба да предвиди и такве појединости које се односе на међусобно решавање спорова, које укључује и плаћање накнаде путницима.

– У туристичкој инспекцији сваки случај овакве врсте који се догоди ми проучавамо засебно. Најважније да путници, уколико је то могуће, пронађу задовољавајуће решење о надокнади са самом агенцијом као организатором путовања, а уколико то није могуће онда имају могућност да жалбу упуте нама – каже начелница Инспекције.