Čarteri za nervozu

Ono čega su se pribojavali u mnogim turističkim agencijama još proletos, desilo se već na početku glavne turističke sezone. Čarter letovi kasne i po nekoliko sati, putnici ostaju "zarobljeni" u aerodromskim zgradama, a izlaz iz sadašnje situacije teško se nazire. Za razliku od ranijih sezona, ove godine "Jat ervejz" je jedini rentijer aviona na srpskom turističkom tržištu. Velika prilika za zaradu, ali i velika odgovornost ne samo prema agencijama, već pre svega prema turistima.

Ranijih sezona na tržištu "čarter usluge" pružali su crnogorska kompanija "Montenegro erlajns", zatim "Aviogeneks" i kao prvi srpski niskobudžetni prevoznik "Centavija". Sada je "Jat ervejz" u situaciji koja veoma "miriše na monopol".

Da li će biti dovoljno aviona za ovu turističku sezonu, može se videti i iz upoređenja između zakupljenih letova "Jat ervejzom" i nezvaničnih procena turističkih menadžera. Prema potpisanim ugovorima, nacionalni avio-prevoznik tokom letnje sezone obaviće 682 leta i pod pretpostavkom da u svakom avionu ima 140 mesta, iako je većina sa 125 sedišta, proizlazi da će ove godine na odmor poći oko 95.000 turista.

Procene stručnjaka ukazuju da se zapravo broj turista koji se svake godine odlučuju na "paket aranžman avionom" ne menja i iznosi između 105.000 i 120.000. Zbog toga tu i treba tražiti moguće uzroke "napregnutosti kapaciteta".

Mnogi su procenjivali da je za normalno odvijanje saobraćaja neophodno iznajmiti još dve letelice. Upravo zbog mogućih kvarova i drugih nepredviđenih okolnosti poput brzih evakuacija putnika.

Da su letnji čarter letovi prilika i za veliki biznis u kome učestvuju turističke agencije i "Jat ervejz", može se videti i po tome što vrednost plaćenih avio-karata u okviru turističkih paket-aranžmana u proseku iznose 170 evra, odnosno po jednom avionu više od 20.000 evra.

Ukoliko se pretpostavi da je prosečna vrednost aranžmana najmanje 500 evra, proizlazi da su u jednom avionu putnici ukupno za svoje odmore uplatili oko 62.000 evra.

Sve ovo govori da i agencije i avio-kompanije moraju znatno više da povedu računa o turistima koji su im ukazali poverenje. Tim pre što prema našoj računici ukupna vrednost aranžmana koje će ove godine platiti srpski turisti premašuje 42 miliona evra.

Šta (i kada) mogu da očekuju oni turisti koji su, na primer, na aerodromu u Antaliji čekali devet sati da se ukrcaju na avion? Ili u slučaju da ih je pilot "nežno katapultirao" na aerodrom gde imaju status nešto bolji od azilanata?

Ukoliko ne postignu dogovor sa agencijom o nadoknadi štete, preostaje im da podnesu prijavu Turističkoj inspekciji Srbije. Brankica Bajat, načelnica Odeljenja Beograd u Inspekciji, podseća da je uplaćeni aranžman skup usluga koji obuhvata prevoz, smeštaj u odabranom hotelu ili apartmanu, transfere i druge usluge poput pratioca.

– Kada putnik sklopi ugovor o putovanju, agencija je dužna da mu sve usluge koje su i predviđene ugovorom ispuni. Putnik ne mora da zna šta je agencija dogovorila sa prevoznikom i koji je, na primer, to prevoznik. Agencije su te koje biraju i hotelijere i prevoznike i sa te strane imaju obavezu. Odnosno ukoliko treće lice ne izvrši usluge, agencija je dužna da putniku nadoknadi eventualnu štetu– ističe Brankica Bajat.

Realnost je u Srbiji ipak drugačija od zakonskih propisa,  napominje naša sagovornica, jer je ove godine "Jat ervejz" jedini avio-prevoznik za čarter saobraćaj. Organizator putovanja, odnosno turistička agencija prilikom potpisivanja ugovora sa prevoznikom treba da predvidi i takve pojedinosti koje se odnose na međusobno rešavanje sporova, koje uključuje i plaćanje naknade putnicima.

– U turističkoj inspekciji svaki slučaj ovakve vrste koji se dogodi mi proučavamo zasebno. Najvažnije da putnici, ukoliko je to moguće, pronađu zadovoljavajuće rešenje o nadoknadi sa samom agencijom kao organizatorom putovanja, a ukoliko to nije moguće onda imaju mogućnost da žalbu upute nama – kaže načelnica Inspekcije.