Врелина "окидач" за лабилне

Тропске врућине имају фаталан утицај на погоршање психичког стања ментално лабилних особа, углас говоре лекари који су на првој линији одбране менталног здравља. Они тврде да високе температуре утичу на повећан број убистава и самоубистава које чине ове категорије болесника. У загрљају врелог ветра психијатријски болесници се, метафорично говорећи, једном ногом налазе у психози, а другом ногом на – кори од банане. Др Мирјана Исаиловић, специјалиста ургентне медицине и начелник Центра за стручно-медицински рад и едукацију у Хитној помоћи истиче да од свих годишњих доба лето има најфаталнији утицај на ментално лабилне особе.

– Наши пацијенти су најчешће психотичне особе које из хроничне фазе болести улазе у акутну психозу и постају агресивни, раздражљиви, суицидални и опасни по ближњег свог. Врућине представљају велики стрес за менталне болеснике, јер и организам здравог човека нема добре адаптационе механизме за топлоту. Код ментално лабилних особа ови симптоми су неупоредиво израженији. Врелине могу утицати на повећану агресивност чак и код оних пацијената који се налазе под медикаментном терапијом. Због тога је неопходно да психијатри прилагоде стандардну терапију "нестандардним" временским условима – објашњава наша саговорница.

Др Драгиша Ранђеловић, директор Института за неуропсихијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", истиче да долазак најврелијег годишњег доба у психијатријском календару означава пуне руке посла за запослене у овој медицинској установи.

– Висока температура утиче на повећану раздражљивост, повећану импулсивност и губитак контроле код психијатријских пацијената. Чак и код здравих особа топлота повећава раздражљивост и психичку тензију, али и снижава праг толеранције. Код латентно суицидалних пацијената велике врућине могу да притисну обарач одлуке да дигну руку на себе – истиче наш саговорник.

Због чега нервно лабилне особе могу да реагују веома бурно и тешко контролишу своје поступке и агресивност када температура у хладу пређе 30 степени? Важно је разумети да мозак оваквих особа реагује нагло због поремећаја метаболичких процеса у његовим ћелијама, као и због негативног дотока кисеоника и осталих хранљивих материја. Будући да чак и релативно здраве особе, које се добро прилагођавају на тропске врелине, реагују нерасположењем и благом депресијом, разумљиво је због чега су нервно лабилне особе посебно осетљиве на више од 30 у хладу.

Другим речима, ни организам психички стабилних особа није опремљен расхладним "уређајима" који би ублажили утицај врелине на психосоматско функционисање, будући да се за време тропских врућина у атмосфери налазе аерозагађивачи који падају на ниво хомосфере (део атмосфере који се налази на нивоу људских удисаја) и литосфере (која се налази на површини земље). Неповољна концентрација јона, односно концентрација позитивних (тзв. тешких) јона доводи до измене квалитета удишућег ваздуха у градској средини и такође узрокује иритацију слузокоже дисајних путева и онемогућава удисај квалитетног ваздуха са највећом концентрацијом кисеоника. То се одражава на размену гасова у плућима, као и на пренос кисеоника у виталне органе, због чега настају тешкоће у раду срчаног мишића, посебно код кардиоваскуларних болесника.

Иако се проучавањем временских непогода на здравље највише баве лекари и метеоролози, поглед у средњовековне законике открива да је врели летњи ветар фен често узиман као олакшавајућа околност код особа оптужених за тешка кривична дела. У законицима приморских градова средњег века остало је забележено да се ветар југо или шилок, како га називају, узима као олакшавајућа околност у случајевима почињеног убиства. Немачки криминолози су својевремено издали обимну студију под називом "Фен и криминалитет" која објашњава утицај врућег ветра на вреле мисли.