Душан Бајатовић демантује Би-Би-Си

Србија после Букурешта и Будимпеште има најнижу цену гаса, каже Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, демантујући тиме резултате истраживања Би-Би-Сија, у сарадњи с енергетском групом „Васает”, према којима је Београд по цени гаса, на трећем месту на листи од 23 европске престонице и да од нас скупљи гас имају само Стокхолм и Лисабон.

– Анализе су рађене на основу куповне моћи грађана, а не према ономе колико потрошачи заиста плаћају гас. Ако би се све цене упоређивале с тим колики је стандард грађана у престоници, резултати би показали и да су хлеб и млеко такође најскупљи у Београду, што није тачно, каже он.

То, додаје Бајатовић, искривљује реалну слику цене гаса на тржиштима европских земаља, па и наше.

Истраживање истовремено показује да у односу на куповну моћ јефтинији гас од Београда плаћају потрошачи у Риму, Варшави, Прагу, Љубљани, Мадриду, Загребу и Копенхагену, а да је та врста енергента најјефтинија у Луксембургу, Лондону, Бриселу и Паризу.

– Задатак „Србијагаса” је да обезбеди што јефтинији гас што већ годинама и успева, што уосталом показује и ово истраживање, ако се изузме куповна моћ грађана, према ком јефтинији гас од Србије имају само Букурешт и Будимпешта и то зато што имају довољно својих резерви гаса, објашњава Бајатовић.  

Србија, додаје он, у овом часу добија гас од Русије по цени која је нижа него за Украјину, а при том треба имати у виду транспортне трошкове наше и Украјине.

– Србија је и најновијим уговором с „Гаспромом” изузета од плаћања пенала за наручени, а непотрошени гас. По том основу Руси су за прошлу годину Србији опростили око 50 милиона долара дуга, каже Бајатовић.

Нова просечена цена гаса за сва домаћинства у Србији је 44,9 динара, а за остале купце 41,8 динара по кубику без ПДВ-а. Имајући у виду овакву ценовну политику у Бугарској адекватно грејање себи не може да приушти чак 47 одсто популације, у Грчкој 26, где иначе 32 процента потрошача касни с плаћањем рачуна. У Бугарској и Хрватској с плаћањем рачуна касни у просеку по 28 одсто домаћинстава, а у Румунији 27 процената.

Истраживање ове енергетске групе је такође показало да се по цени струје Београд налази на 19. месту од укупно 23 европска града, а јефтинији су само Париз, Стокхолм и Хелсинки. То је тачно, само ако се цена посматра у односу на стандард грађана. Берлин у том случају постаје место са најскупљом електричном енергијом, иза њега су Праг и Лисабон. На другом крају је Хелсинки који има најјефтинију електричну енергију у односу на куповну моћ, а иза њега су Стокхолм, Париз и Београд.

Ситуација је, међутим, сасвим другачије, ако се гледа реална цена киловат-часа. Србија у том случају, има најнижу цену од 6,2 евроцента и последња је на листи 23 европске земље.

Истовремено, домаћинства у Копенхагену и одскоро у Берлину плаћају струју 29,8 односно 29,7 евроценти по киловат-часу, што су убедљиво највише цене у Европи, иако цена енергије представља мали део укупне цене, док највећи део заправо одлази на порезе.

С обзиром на то каква је политика цена када су енергенти у питању, не само гас и струја, чак 47 одсто Бугара себи не може да обезбеди адекватно грејање, док се у Грчкој око 26 одсто потрошача не огреје како треба током зиме. У Грчкој иначе 32 одсто потрошача касни с плаћањем рачуна, у Бугарској и Хрватској по 28, Румунији 27 процената.