Када је радио био у моди

Било је тако модерно имати портабл радио-пријемник ТС-502 шездесетих година 20. века. И није био недоступан обичном потрошачу и поред све модерности. Имао је све што се од једног предмета тражи: допадљивост, ексклузивност, функционалност; лепо га је било и видети и чути.

Неки предмети као да су заштићени од зуба времена, као да су непрекидно у стању да воде дијалог са савременим добом. У њима налазимо трагове онога што смо били, откривамо начин на који смо живели и уређивали свој живот. Буде снажне емоције и сложеним сценаријом успевају да трају.

ТС-502 израђен је од сјајне А-Бе-Ес (ABS) пластике у комбинацији са лакираним дур-алуминијумом. Има кућиште од два дела повезано шарком, а на двема плочама које затварају делове – смештене су команде.

Дизајнер Марко Занусо је на технички предмет применио биолошко-натуралистички принцип симетрије. Користио је двочлани израз отворено-затворено, да би означио двоструки склоп предмета – кад је у функцији и кад је у стању „мировања”.

Овај радио-пријемник је конкретан одговор на растућу употребу радио-апарата. Током неколико година, укупан број сати радио-емисија које је емитовала државна радио-телевизија РАИ, једина у то време у Италији, порастао је за више од 30 одсто: са 13.500 сати емитованих током 1961, на око 18.000 сати 1975. године.

Могућност да се радио-апарат понесе са собом била је додатна предност над статичним кућним апаратима.

Радио-апарат ТС-502 један је од оних предмета који имају способност да произведу емоције и подстакну везе између сећања и будућности. Он је много више од само једног броја у архивирању италијанских производа 20. века успешног дизајна.

----------------------------------------------

Користио пластику, истраживао нове материјале

Италијански архитекта и дизајнер Марко Занусо (1917–2001) рођен је у Милану, где је дипломирао архитектуру на Политехници. У истом граду 1945. основао је сопствени студио у ком је развијао интензивну дизајнерску праксу. Истовремено је радио на реализацији архитектонских и урбанистичких пројеката. Уређивао је часописе „Домус” и „Касабела”.

Сарађивао је са фирмом „Пирели” и експериментисао са меком и тврдом пластиком за израду намештаја.

Почетком педесетих година добио је награде на Миланском тријеналу за дизајн намештаја. Шездесетих година радио је велике архитектонске пројекте за Сао Пауло и Буенос Ајрес – пласирао је идеје о префабрикованим елементима у концепцији тзв. продукт-архитектуре.

Касније је радио многе пројекте за дизајн производа (намештај, кухиње, телевизоре, радио-апарате, телефоне...) за најпознатије произвођаче као што су „Картел”, „Брион вега”, „Сименс”... Био је почасни члан Међународног конгреса модерне архитектуре и оснивач Асоцијације индустријских дизајнера.

Последње деценије живота посветио је истраживању нових технологија и материјала као и иновацији дизајна производа за широку потрошњу.

Архитекта