Чак 440.000 смртних случајева због лекарске грешке у САД

„Од лечења у болници очекујете да вам буде боље. У алармантном броју случаја, међутим, није тако. Лечење чак може и да буде фатално.”

Ово је порука америчких медија поводом растућег броја лекарских грешака у САД. Док америчко здравство води уредну статистику о пропустима о лечењу, код нас она не постоји или се у појединим случајевима добија „на мишиће”. Тако се зна да је прошле године од инфекција бактеријом клостридијом умрло 29, а ове године – 16 особа. Реч је о пацијентима који су у болницу стигли на уградњу вештачког кука, због инфаркта или проблема са бубрезима, а главе им је дошла болничка инфекција која је већ искомпликовала њихову хроничну болест. Због касног препознавања, вирус „западног Нила” однео је и ове године 35 живота – више него било где у Европи.

Донедавно су медицински званичници у САД веровали да због лекарских грешака сваке године умире око 98.000 људи, међутим, нови извештај шокирао је све – чак 440.000 пацијената годишње умире због грешке лекара. Ово је једна шестина укупног броја свих умрлих, па тако лекарске грешке избијају на треће место међу водећим узроцима смрти у САД.

Када би пацијенти бирали болнице према томе колико су безбедне, а то би могли тек када би се без прикривања објављивали и подаци о броју пропуста који се догоде током лечења – болнице би постајале сигурније место за лечење. Теоретски, доћи до ових информација не би требало да буде проблем – али у Америци. Болнице су тамо почеле озбиљније да прате ове грешке од 2000. године. Владин Центар за медицинску бригу и помоћ их скупља у области оцене квалитета установа од 2003, а од 2005. налазе се и на сајту, па болнице могу међусобно да се упоређују.

Колико се у Србији зна о лекарским грешкама?

Од децембра 2004, када је код нас одржана прва конференција о унапређењу квалитета здравствене заштите, имамо статистику само о нежељеним догађајима – пацијентима који су у болници пали са кревета, добили ране од лежења или имали тромбоемболију. Зато, данас нико у Србији не зна колико се пропуста направи у здравственом систему. До данас нисмо успели да направимо ни ранг-листу здравствених установа.

Правница и секретар Удружења за медицинско право, Хајрија Мујовић-Зорнић каже како се, према притужбама грађана на здравство, може претпоставити да има више лекарских грешака или да се сада о њима више прича. Међутим, помешани су медицински и правни критеријуми лекарске грешке: неке грешке имају правни значај, док су остале ирелевантне са становишта права.

Директорка Лекарке коморе Србије, др Татјана Радосављевић одбија да лицитира да ли у Србији годишње имамо 1.000 или 2.000 лекарских грешака (чак је и Хрватска признала евиденцију грешака од 1.600 годишње).

– Не могу никакву чак ни процену броја грешака да наведем. Немамо статистику, јер доказивање код нас споро и дуго траје. а немамо ни обавезујуће протоколе о лечењу – каже Радосављевићева.

Др Градимир Драгутиновић, саветник директора Клиничког центра Србије и радиолог, каже да, наравно, и наши лекари греше.

– То апсолутно више није никакав табу, али о бројевима не говоримо, јер грешке нису толико честе, чак ни да би се појавиле у таблоидима. Наши доктори имају одређене компликације, али захваљујући томе што су врхунске установе попут КЦС-а приступачне пацијентима, ове грешке могу да се исправе – каже др Драгутиновић.

У последњем извештају нашег националног Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” наводи се да у другој половини 2011, као ни током целе 2012. године ни у једној болници није урађена ниједна операција на погрешном пацијенту или на погрешној страни тела или органу. У институтима и клиникама наведено је да је до компликација у давању анестезије забележена по стопи од 2,2 на 1.000 пацијената, а да стопа операција поновљених у истој регији износи девет.

--------------------------------------------------------------------

У Енглеској 69 заборављених тела приликом операција

Скоро 150 пацијената у Енглеској остало је оштећеног здравља после грешака које никако не би требало да се догађају у болницама, а међу њима су пацијенти којем је погрешно оперисано срце, или жена којој су грешком уклонили јајовод уместо слепог црева. Угледни британски часопис „Гардијан” објавио је најновију статистику Националне здравствене службе, критикујући без милости болнице у којима се то догодило, прецизно набрајајући појединачне случајеве и грешке.

У овој статистици наводи се чак 148 медицинских пропуста у шест месеци. Забележено је 69 случајева заборављених објеката у телу пацијента. У једном случају заборављене су бургије коришћене у ортопедској операцији. Статистика је указала и да је код 37 пацијената оперисан или лечен погрешан део тела. Тако су четири пацијента прошла са операцијом погрешног зуба, један са погрешно оперисаним прстом на нози, једном је инјекција дата у погрешно око, док су најдрастичнији примери грешке у случају жене којој су отклонили погрешни јајовод због ванматеричне трудноће, а друга жена је прошла још горе. Уместо слепог црева отклонили су јој јајовод. Уредно су забележили и да је један пацијент грешком био подвргнут операцији на срцу.

У једном случају, пацијент је умро због грешке на монитору који је показивао ниво кисеоника, док је једна жена умрла због тешког крвављења, после царског реза. Погрешан имплантат или протеза завршиле су у телу 21 пацијента. Седморо пацијената је добило погрешну дозу хемотерапије, а петоро је умрло или претрпело озбиљна оштећења после уградње тубуса којим су храњени.