Електроника се шири као епидемија

У Удружењу књижевника Србије, на Трибини „Француска 7”, представљена су три дела Мирослава Јосића Вишњића: роман „Барон из шарага”, записи„Милош, Црњански” и компакт диск „Дела МЈВ”. О овом комплету говорили су генетичар Владимир Глишин, геолог Видојко Јовић и филозоф Душан Бошковић.

Ова година, каже Мирослав Јосић Вишњић, једна је од оних које нису просто календарске. Када прелистава свој књижевни календар, види неколико таквих година. Има их десетак за ових седам деценија: 1969, 1975, 1980, 1990, а посебне су 1992, када је објавио „Приступ у кап и семе”, и добио три награде: „Бора Станковић”, „Станислав Винавер” и листа „Борба”; 1995, када је објавио „Изабрана дела”, у седам књига; 2002. када је у истим корицама објавио ТБЦ (пет романа у седам зглобова), а поред тога још и „Дневник о Београду”, на српском и енглеском, Најлепше приповетке у избору М. Тешића и полемичку „Суданију”; 2005. када је у Делима објавио „Старе и нове годове” и „Ђердан од дивана”, а онда још и „О дуду и гробу” и „Хиљаду и једну реч”, као добитник награде „Тодор Манојловић”; 2007. када је објавио „Писма српским писцима”, треће коначно издање „Азбучника придева”, а приде и „Сабране приповетке” за које је добио награду „Вељкова голубица”.

– Ове године, 13. у трећем миленијуму, а и њу обашка памти моја биобиблиографија, објавио сам десети роман „Барон из шарага”, записе „Милош, Црњански” и добио први компакт-диск „Дела МЈВ”. О роману и записима ће свој суд рећи читаоци и тумачи, а ја знам да сам ставио тачку на свој књижевни рад кад сам све „спаковао” на диск. Сви моји романи, приче, записи и остало, све што сам писао пола века стаје на педесетак мегабајта. Тридесет и три књиге. Само Бог зна шта ће за наше потомке значити реч – књига; електроника се шири као епидемија. Све је већ данас на екранима, у таблицама. Свет постаје све већи контејнер, лавиринт или тамни вилајет. Сви знају причу о тумарању по тамном вилајету на крају света: кају се и они који су напунили џепове, и они који су изашли празних шака – објашњава М. Ј. Вишњић.

Шта, зашто и како ће наши потомци читати сутра, која дела предака ће њима бити важна, какву историју књижевности ће поново морати да пишу – на та питања, каже, ми данас немамо одговоре. У савремености значај и популарност су често на два краја, али и као надувани балони. Давно је рекао да их не треба бушити иглом или цигаретом, довољно је развезати машлију или петљу. Ако то не урадимо ми, одрадиће време.

Поводом три његова дела, са којима је дошао у Француску 7, вели: „Прво – никад писањем нисам био тако задовољан као кад сам ставио последњу тачку на роман „Барон из шарага”; друго – дуг који ме прати од смрти Милоша Црњанског вратио сам кад сам распоредио запете по књизи њему у част; и треће – било ми је потребно више од десет година да добијем први компакт-диск са осамдесет и шест „одредница”, то јест прилога. Три дела објављена, ове просте године, чине да она за њега постане троступна, словом и бајтовима обележена у библиографском календару.

На компакт-диску „Дела МЈВ” налази се, укупно, 86 прилога, са више од двадесет милиона знакова: једанаест романа, седам књига приповедака, три књиге поезије, седам књига записа, десет осталих књига, три зборника, три студије, три библиографије, деветнаест прилога критичара, један албум, једна архива, један телевизијски филм, две радио-драме и две монтаже. То је, укупно, 11.320 страна, а од тога су на 8.466 његови радови, а на 2.854 су текстови критичара. Или овако: на 2.454 су романи, на 1.126 приповетке, на 1.688 записи и на 2.384 остало. Критичких текстова има 1.596 у зборницима и студијама, а 1.258 страна нема у књигама.