Elektronika se širi kao epidemija

U Udruženju književnika Srbije, na Tribini „Francuska 7”, predstavljena su tri dela Miroslava Josića Višnjića: roman „Baron iz šaraga”, zapisi„Miloš, Crnjanski” i kompakt disk „Dela MJV”. O ovom kompletu govorili su genetičar Vladimir Glišin, geolog Vidojko Jović i filozof Dušan Bošković.

Ova godina, kaže Miroslav Josić Višnjić, jedna je od onih koje nisu prosto kalendarske. Kada prelistava svoj književni kalendar, vidi nekoliko takvih godina. Ima ih desetak za ovih sedam decenija: 1969, 1975, 1980, 1990, a posebne su 1992, kada je objavio „Pristup u kap i seme”, i dobio tri nagrade: „Bora Stanković”, „Stanislav Vinaver” i lista „Borba”; 1995, kada je objavio „Izabrana dela”, u sedam knjiga; 2002. kada je u istim koricama objavio TBC (pet romana u sedam zglobova), a pored toga još i „Dnevnik o Beogradu”, na srpskom i engleskom, Najlepše pripovetke u izboru M. Tešića i polemičku „Sudaniju”; 2005. kada je u Delima objavio „Stare i nove godove” i „Đerdan od divana”, a onda još i „O dudu i grobu” i „Hiljadu i jednu reč”, kao dobitnik nagrade „Todor Manojlović”; 2007. kada je objavio „Pisma srpskim piscima”, treće konačno izdanje „Azbučnika prideva”, a pride i „Sabrane pripovetke” za koje je dobio nagradu „Veljkova golubica”.

– Ove godine, 13. u trećem milenijumu, a i nju obaška pamti moja biobibliografija, objavio sam deseti roman „Baron iz šaraga”, zapise „Miloš, Crnjanski” i dobio prvi kompakt-disk „Dela MJV”. O romanu i zapisima će svoj sud reći čitaoci i tumači, a ja znam da sam stavio tačku na svoj književni rad kad sam sve „spakovao” na disk. Svi moji romani, priče, zapisi i ostalo, sve što sam pisao pola veka staje na pedesetak megabajta. Trideset i tri knjige. Samo Bog zna šta će za naše potomke značiti reč – knjiga; elektronika se širi kao epidemija. Sve je već danas na ekranima, u tablicama. Svet postaje sve veći kontejner, lavirint ili tamni vilajet. Svi znaju priču o tumaranju po tamnom vilajetu na kraju sveta: kaju se i oni koji su napunili džepove, i oni koji su izašli praznih šaka – objašnjava M. J. Višnjić.

Šta, zašto i kako će naši potomci čitati sutra, koja dela predaka će njima biti važna, kakvu istoriju književnosti će ponovo morati da pišu – na ta pitanja, kaže, mi danas nemamo odgovore. U savremenosti značaj i popularnost su često na dva kraja, ali i kao naduvani baloni. Davno je rekao da ih ne treba bušiti iglom ili cigaretom, dovoljno je razvezati mašliju ili petlju. Ako to ne uradimo mi, odradiće vreme.

Povodom tri njegova dela, sa kojima je došao u Francusku 7, veli: „Prvo – nikad pisanjem nisam bio tako zadovoljan kao kad sam stavio poslednju tačku na roman „Baron iz šaraga”; drugo – dug koji me prati od smrti Miloša Crnjanskog vratio sam kad sam rasporedio zapete po knjizi njemu u čast; i treće – bilo mi je potrebno više od deset godina da dobijem prvi kompakt-disk sa osamdeset i šest „odrednica”, to jest priloga. Tri dela objavljena, ove proste godine, čine da ona za njega postane trostupna, slovom i bajtovima obeležena u bibliografskom kalendaru.

Na kompakt-disku „Dela MJV” nalazi se, ukupno, 86 priloga, sa više od dvadeset miliona znakova: jedanaest romana, sedam knjiga pripovedaka, tri knjige poezije, sedam knjiga zapisa, deset ostalih knjiga, tri zbornika, tri studije, tri bibliografije, devetnaest priloga kritičara, jedan album, jedna arhiva, jedan televizijski film, dve radio-drame i dve montaže. To je, ukupno, 11.320 strana, a od toga su na 8.466 njegovi radovi, a na 2.854 su tekstovi kritičara. Ili ovako: na 2.454 su romani, na 1.126 pripovetke, na 1.688 zapisi i na 2.384 ostalo. Kritičkih tekstova ima 1.596 u zbornicima i studijama, a 1.258 strana nema u knjigama.