Посланичка (не)слога

Биће или неће бити нових зграда и станова у насељу дуж Доситејеве улице у Краљеву. Три године, тј. од земљотреса трају та нагађања, а више од хиљаду људи у петнаестак распуклих зграда чекају. Чекају и надају се, јер једино они у овом граду нису добили адекватну помоћ после поменуте несреће. Зашто? Зато што се њихове зграде нису могле поправити па им је претходна власт, предвођена демократама, обећала нове. Тада је најављена градњи 360 станова у осам стамбених зграда, што је потврдила и нова локална власт са напредњацима на челу. Али, недавно је опет све одложено до даљег, тј. до пројекције државног буџета за 2015. годину. Министар из комшилука Велимир Илић је то оправдавао кризом, Крстићевом политиком штедње, страховањем становника од висине „јер би сви хтели станове у приземљу а не може”...

Градоначелник Краљева Драган Јовановић је затим више пута „кретао” у Београд да Крстићу све „у брк скреше”, жалио нам се да због тога ноћима не спава... У међувремену су становници тог насеља повремено протестовали, власт опомињали и, шалећи се и на свој рачун, организовали „свечано” полагање камена темељца...  

Онда је, из Београда, крајем протекле недеље, стигла вест – посланици из Краљева су се ујединили у ставу, предложен је амандман на Закон о буџету за наредну годину, министар Крстић и влада прихватили и Народна скупштина са 162 гласа одлучила – држава ће ставком у буџети за 2014. годину бити гарант код Централне европске банке за осам милиона евра кредита намењеног овој градњи. Банкарски „грант” од 800.000 евра биће намењен изградњи главног пројекта. На јесен ће бити расписан међународни јавни конкурс за извођење радова, а прво повлачење пара биће могуће почетком 2015. године, када је предвиђено да почну и радови.

Поменути амандман је поднео посланик из Краљева Иван Јовановић (ДС), а за говорницом, током расправе о Закону о буџету, подржао га Зоран Бојанић (СНС), такође из Краљева. Деловало је то убедљиво поготово што су, нажалост, ретки овакви примери посланичке слоге уз партијску различитост. Овакво деловање посланика као представника грађана а не само страначких „делегата” јесте њихово уздизање изнад паланачко-свађалачке политике. Поздрављена је овде та посланичка слога и њен „учинак”, поготово зато што се још памте ранији примери овдашњих посланика „ћутолога” и неславан рекорд једног од бивших посланика из Краљева, који чак у два мандата за говорницом није ниједну изустио. Било је, наравно, и међусобних политикантских свађа овдашњих посланика тамо у престоници – углавном на идеолошко-партијској линији уз потпуни прекид веза са „базом”, а све под строгом страначком контролом над народним представницима.

Није ту, дабоме, крива само безрезервна посланичка склоност ка партијској лојалности већ и облик нашег изборног система, што је друга и знатно шира тема.