Авети антисемитизма над Европом

Анализа вести
Уводничар у прошлонедељну дебату Парламентарне скупштине Савета Европе о савременом антисемитизму, рабин Артур Шрајер избегао је квалификацију затеченог стања: "После 1945. године веровао сам да су демони који шире антисемитизам заувек побеђени", уздахнуо је преживели логораш, суоснивач фондације за унапређење међурелигиозног дијалога и толеранције "Appeal of Conscience".
Посланици СЕ допунили су га прегршћу конкретних података, истичући – зли духови антисемитизма поново харају Европом.
Реченица није звучала сензационално. Пуне две деценије у Савету Европе периодично се указује на неопходност сузбијања мржње према Јеврејима. Новину представља чињеница да нису именоване само државе у којима антисемитизам има традицију – Белгија, Холандија, Немачка, Аустрија, Француска и Велика Британија: "Антисемитизам се незадрживо шири у свим земљама чланицама, а облици испољене мржње и агитације разноврснији су него икада".

Субвенционисана нетрпељивост

Посланици су осудили сваки облик антисемитизма, обавезали чланице да предузму противмере, од сузбијања антисемитске агитације, преко кажњавања виновника, до едукације у школама. Посебну пажњу привукао је додатак: "Чланице би требало да ускрате финансијску помоћ из буџета организацијама које шире антисемитизам."

Из анализе извештаја Института ЕУ за документацију расизма и мржње према странцима, са седиштем у Бечу, произилази, да расну и верску мржњу не распирују превасходно они, на које се упире прстом – припадници екстремне деснице, национално и шовинистички надахнути популисти, нацисти и неонацисти. Све више грађанских и невладиних организација, шароликих политичких опредељења, распирује расну и верску мржњу, под плаштом заштите интереса староседелаца – обилато користећи субвенције додељене у име помоћи демократском испољавању мишљења и ставова.

У дебати СЕ описана је суштина проблема: "Слично дилеми, која се намеће у борби против тероризма – којим средствима сузбијати зло 21. века – државе и владе Европе суочавају се проблемом за који нема применљивог решења – како гарантовати основна демократска права, а на другој страни делотворно осујетити злоупотребу истих?"

Наведени су примери ширења антисемитизма преко страница најугледнијих бечких дневника, попут "Винер цајтунга", званичног органа државе. У најстаријем дневнику Аустрије, са традицијом излажења од три стотине година, објављена је серија написа лобисте екстремне деснице Херберта Шалера о оправданости (надри)конференције о холокаусту у Техерану. Као коментатор истог листа појавио се десничарски публициста Волфганг Фрајслебен. Његова је "научна" теза: "Јевреји користе статус жртве холокауста као оправдање за сва недела, почињена у новијој историји."

Четворострука коалиција

Уз констатацију да налогодавци ширења антисемитске пропаганде не могу бити сврстани у један угао страначја, у Савету Европе је истакнута одговорност "четвороструке коалиције зла" – припадника екстремне деснице, верских фундамента, исламских и католичких, и радикалних заговарача популистичких решења. "Шире фаму о ционистичкој завери и завереницима, позваним да владају светом."