Aveti antisemitizma nad Evropom

Analiza vesti
Uvodničar u prošlonedeljnu debatu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o savremenom antisemitizmu, rabin Artur Šrajer izbegao je kvalifikaciju zatečenog stanja: "Posle 1945. godine verovao sam da su demoni koji šire antisemitizam zauvek pobeđeni", uzdahnuo je preživeli logoraš, suosnivač fondacije za unapređenje međureligioznog dijaloga i tolerancije "Appeal of Conscience".
Poslanici SE dopunili su ga pregršću konkretnih podataka, ističući – zli duhovi antisemitizma ponovo haraju Evropom.
Rečenica nije zvučala senzacionalno. Pune dve decenije u Savetu Evrope periodično se ukazuje na neophodnost suzbijanja mržnje prema Jevrejima. Novinu predstavlja činjenica da nisu imenovane samo države u kojima antisemitizam ima tradiciju – Belgija, Holandija, Nemačka, Austrija, Francuska i Velika Britanija: "Antisemitizam se nezadrživo širi u svim zemljama članicama, a oblici ispoljene mržnje i agitacije raznovrsniji su nego ikada".

Subvencionisana netrpeljivost

Poslanici su osudili svaki oblik antisemitizma, obavezali članice da preduzmu protivmere, od suzbijanja antisemitske agitacije, preko kažnjavanja vinovnika, do edukacije u školama. Posebnu pažnju privukao je dodatak: "Članice bi trebalo da uskrate finansijsku pomoć iz budžeta organizacijama koje šire antisemitizam."

Iz analize izveštaja Instituta EU za dokumentaciju rasizma i mržnje prema strancima, sa sedištem u Beču, proizilazi, da rasnu i versku mržnju ne raspiruju prevashodno oni, na koje se upire prstom – pripadnici ekstremne desnice, nacionalno i šovinistički nadahnuti populisti, nacisti i neonacisti. Sve više građanskih i nevladinih organizacija, šarolikih političkih opredeljenja, raspiruje rasnu i versku mržnju, pod plaštom zaštite interesa starosedelaca – obilato koristeći subvencije dodeljene u ime pomoći demokratskom ispoljavanju mišljenja i stavova.

U debati SE opisana je suština problema: "Slično dilemi, koja se nameće u borbi protiv terorizma – kojim sredstvima suzbijati zlo 21. veka – države i vlade Evrope suočavaju se problemom za koji nema primenljivog rešenja – kako garantovati osnovna demokratska prava, a na drugoj strani delotvorno osujetiti zloupotrebu istih?"

Navedeni su primeri širenja antisemitizma preko stranica najuglednijih bečkih dnevnika, poput "Viner cajtunga", zvaničnog organa države. U najstarijem dnevniku Austrije, sa tradicijom izlaženja od tri stotine godina, objavljena je serija napisa lobiste ekstremne desnice Herberta Šalera o opravdanosti (nadri)konferencije o holokaustu u Teheranu. Kao komentator istog lista pojavio se desničarski publicista Volfgang Frajsleben. Njegova je "naučna" teza: "Jevreji koriste status žrtve holokausta kao opravdanje za sva nedela, počinjena u novijoj istoriji."

Četvorostruka koalicija

Uz konstataciju da nalogodavci širenja antisemitske propagande ne mogu biti svrstani u jedan ugao stranačja, u Savetu Evrope je istaknuta odgovornost "četvorostruke koalicije zla" – pripadnika ekstremne desnice, verskih fundamenta, islamskih i katoličkih, i radikalnih zagovarača populističkih rešenja. "Šire famu o cionističkoj zaveri i zaverenicima, pozvanim da vladaju svetom."