Ово је ера „Епла”, време „Гугла” тек долази

Планета ће до 2020. бити потпуно дигитализована. Свет тада неће изгледати исто као данас. Јер, до 2009. у свету је у употреби било 900 милиона електронских сензора и око 1,6 милијарди преносивих персоналних уређаја (мобилни телефони, таблети и остали слични уређаји). За шест година, 2020. у употреби ће бити 7,3 милијарде мобилних уређаја и око 30 милијарди базних станица и сензора.

Јасно је да ће ера тридесетих година овог века бити време дигиталне индустријске економије, економије која се базира на великим базама података које захтевају посебне програме за анализу, јер ће сва предвиђања пословања претходно бити анализирана.

Ово је прогноза напредовања високих информатичких технологија, изнета недавно на информационо-технолошком симпозијуму светске аналитичке куће „Гартнер” у Барселони. Великом ИТ скупу у Шпанији присуствовао је и српски петочлани тим, који је предводио др Петар Кочовић, експерт „Гартнера”за Србију и Македонију. Кочовић је истакао да је скуп у Барселони најбоље место да се сагледа развој високих технологија јер окупља око 7.500 стручњака информационих система.

До 2017. годинедигитална економија ће се захуктати огромном брзином. Најмање десет одсто компанија пре ће бити у функцији учења него рачунања.

Ако се питамо одакле нам стижу иновације, посматрајући протеклих десет година, примећујемо да је иновативност махом стизала из компаније „Епл”. Овај информатички џин је, према подацима с краја прошле године, највећа светска компанија по берзанскојвредности – њена вредност износила је 559 милијарди америчких долара.

Али „Епл” ће у следећој деценији бележити пад. Падаће и „Интел”, „Оракл”, „Ај-Би-Ем”, „Мајкрoсофт”... С друге стране, тек долази време „Гугла”и „Амазона”, сматрају ИТ стручњаци.

До краја ове декаде више ће се бринути и о безбедности података: за опрему за контролу безбедности информација издвајаће се 60 одсто буџета за ИТ (буџети за ИТ се крећу од три до пет одсто укупног буџета компанија, док је буџет за безбедност око 1,8 до три посто буџета компанија), закључено је у Барселони. Иначе, пре само три године у те сврхе издвајало се свега 10 одсто буџета.

Поред интернета и умрежавања, све више ће се развијати 3Д штампа (производња предмета посебним штампачима), а све чешће у употреби биће уређаји на бази светлећих диода.

Иначе, свет би убудуће могао да уштеди 140 теравати електричне енергије дневно јер ће нестати жаруље и неонске сијалице. Остаће  само оне базиране на светлећим диодама.

Бр. Јакшић