Трговци отимају пшеницу млинарима

Нови Сад – Док се дани окончања овогодишње жетвене кампање већ броје на прстима једне руке  (ранијих година у ово време је, да подсетимо, тек почињала), у нашој  житници је почела једна друга кампања: како и по којим ценама што више зарадити од овогодишњег рода? И док се неки с носталгијом сећају времена када је држава одређивала заштитне цене, па се знало бар одакле почети пазар, други задовољно трљају руке јер су своју муку колико-толико уновчили одмах. Нешто мање је оних трећих којима није пошто-пото до новца, па су се приклонили саветодавцима који без остатка препоручују да се хлебно жито сачува и понуди тржишту касније, најављујући знатан раст његове цене у догледном периоду на страном тржишту, па и нашем.

У разговору за "Политику", Петар Радић, саветник за производњу у Задружном савезу Војводине, подсећа да су пре жетве млинари  "на зелено" нудили произвођачима девет динара по килограму. Одзив ратара, међутим, није био онакав какав су млинари очекивали, а потом су уласком комбајна у њиве на сцену ступили трговци.

Нарочито на северу Војводине и у Срему они нуде у "кешу" произвођачима 11 динара по килограму. Паори већ празних џепова, према вестима са терена, не премишљају се много. У одсуству давно најављене финансијске инјекције државе од 100 евра у динарској противвредности, по правилу одмах пристају на понуду.

"Међу произвођачима је велика беспарица. Зато се и догађа да трговци отимају пшеницу млинарима ’испред носа’. То је легално и није ништа страшно. Проблем је, међутим, шта потом раде са том пшеницом. Ако се зна да се таква навала трговаца догађа, за сада, највише у пограничним подручјима, не треба сумњати да ће та пшеница завршити у некој од суседних земаља, Мађарској, Хрватској, Босни и Херцеговини... Истим путевима креће и хлебно жито из великих пословних система који су купили велике војвођанске комбинате. То је логично, јер им се више исплати. Али, држава би требало да се побрине и о прехрамбеној сигурности становништва. Ако по принципу ’узимала-давала’ касније ту пшеницу будемо морали увозити по знатно вишим ценама, зна се ко ће бити на добитку. Произвођачи, наравно, неће", упозорава Радић.

Осим због ниже цене, земље у окружењу су заинтересоване за нашу пшеницу из још једног важног разлога: у међусобним консултацијама стручњаци су утврдили да је овогодишњи род пшенице у Србији најквалитетнији у односу на суседне државе. Посрећио би нам се и извоз да су приноси већи, али за разлику од квалитета овог лета имамо релативно ниске приносе по хектару. У Војводини једва достижу просек од 3,7 тона по хектару, док је у централној Србији, такође, у просеку знатно мањи.

Према последњим информацијама којима располаже наш саговорник укупан род пшенице у Србији биће нешто већи од 1,9 милиона тона. Када је реч о прелазним залихама, међутим, подаци су различити и не сасвим  поуздани.

У таквој ситуацији, потрошачи су, наравно, највише заинтересовани хоће ли поскупети хлеб и колико. У Унији пекара Војводине за сада се о томе радије не би изјашњавали, иако се поуздано зна да су разне комбинације већ "на папиру".

Председник Уније пекара Војводине Душан Шимуновић рекао нам је јуче да је став овог удружења да се у јавност још не изиђе са рачуницом о цени хлеба бар док се жетва још не заврши, односно када ситуација на тржишту, како рече, не буде јаснија. Јер, осим цене пшенице, трошкове производње хлеба одређују и други чиниоци.