Обуздавање „дигиталног претресања”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Утисак да је Бараку Обами мање стало до права грађана на приватност него конзервативном судији кога је именовао Џорџ Буш, прва је политичка последица прексиноћ обелодањене пресуде Федералног суда за округ Вашингтона којом је евидентирање и чување података о свим телефонским разговорима на територији САД проглашено „највероватније неуставним”. То је истовремено и велика, мада засад само симболична победа противника масовног надзора грађанских комуникација који спроводи Национална безбедносна агенција, а које је обелоданио њен бивши техничар Едвард Сноуден.

Констатујући могућу неуставност и наређујући да се програм обустави, судија Ричард Леон је своју одлуку одмах и замрзао на пола година, образлажући то „значајним интересима националне безбедности”. Он је то учинио и да би влади дао могућност да поднесе жалбу.Иако је правно дејство пресуде засад никакво, она означава почетак велике правне битке чије ће финале бити пред Врховним судом, главним арбитром за питања уставности.

За разумевање значаја ове пресуде, ваља имати у виду да су окружни судови у америчком систему процесни судови на федералном нивоу који се оснивају актом Конгреса. Има их најмање по један у свакој од 50 „сједињених” држава (а укупно 89). Њихове судије именује председник САД, а потврђује Сенат. Мандат им није орочен и номинално је доживотни, мада је пракса да се судије саме повлаче кад напуне 80 година, а у неким случајевима и раније.

Судија Леон је републиканац кога је именовао Обамин претходник Буш, а на дужност је ступио 2002. Познат је по живописном образлагању својих пресуда, што се видело и овога пута, када је оно што ради НСА описао као „орвелско” и проценио да би Џејмс Медисон, аутор Повеље о грађанским правима, која чини првих десет уставних амандмана, био „ужаснут” данашњим упадом државе у сферу грађанске приватности.

Конкретно, судија Леон је констатовао да је пракса НСА у сукобу са Четвртим амандманом, који изричито забрањује неоправдане претресе и заплене, оспоривши судски преседан из 1979, по којем грађанин не може да очекује приватност ако податке о свом телефонском разговору претходно стави на увид трећој страни, у овом случају телефонској компанији која аутоматски евидентира податке о позивима.

У последњих 40 година драстично су се променили и технологија и начин коришћења телефона, сматра судија Леон, прогласивши при том да је евидентирање података о око пет милијарди телефонских позива дневно – ко са ким, одакле и колико дуго разговара – превише велика и систематски забачена мрежа и да је као таква „насумична инвазија” – без оправданих разлога, а самим тим и претходне судске одлуке – на приватност сваког грађанина.

Леон се тиме супротставио и ставу својих колега судија које седе у тајном ФИСА суду који одобрава програме НСА, а на којем се појављују само заступници државе.

У првој реакцији владе, представник за штампу Министарства правде изнео је да се пресуда „проучава”, али и нагласио уверење да су програми НСА уставни, „што су претходно констатовале друге судије”.

Едвард Сноуден, бивши техничар НСА, преко свог партнера у овом подухвату, слободног новинара Глена Гринвалда, саопштио је како му одлука судије Леона даје за право, јер је био уверен да оно што ради НСА не може да издржи уставну проверу.

Сноуден је иначе у потрази за сталним азилом (јер је руски који тренутно ужива орочен на годину дана), што потврђује његова понуда Бразилу – нацији која је показала највише незадовољства што је свестрано шпујунирана, укључујући ту и прислушкивање телефона председнице Дилме Русеф – ком је понудио да помогне у утврђивању чињеница о прислушкивању у замену за дозволу сталног боравка.

Пресуда судије Леона дошла је и непосредно пошто је Обами уручен извештај специјалне комисије која је анализирала програме НСА у коме је чак 40 предлога и препорука о којима председник тек треба да се изјасни.

Обама је најавио и састанак са челницима водећих интернет компанија  – „Епла”, „Гугла”, „Твитера”, „Фејсбука”, „Мајкрософта” и „Јахуа” –  које су повеле кампању за ограничавање владиног надзора њихових корисника, у чему су невољни саучесници. Из Беле куће је наговештено да би могли да буду постављени неки лимити за НСА, али је истовремено одлучено да она остане под командом Пентагона.